Piše: Tijana Damnjanović Gertner

Juče naleteh na vest da je crna kuga ponovo počela da se širi, jer su neki idioti u Mongoliji (o ironije života što ta uvreda više nije politički korektna) jeli MRMOTE. Ne, ne, niste pogrešno pročitali. Neko je video mrmota, stvorenje na slici iznad, I pomislio, “A što ne bih ovo strpao u usta. Nekuvano.”

I sad je čitav jedan region Mongolije pod karantinom, vozilima je zabranjen ulazak, a preko 600 ljudi je na posmatranju.

Darvinova nagrada 2020 – u jednom zalogaju.

Ali, kad spomenuh Darvina, mislim da ne mogu za ovaj slučaj da krivim samo pojedince, njihov odgoj. Mislim da je mana u nama kao vrsti.

Razmislite na sekund.

Nije se desilo da ljudi nešto otkriju i da to PRVO ne strpaju u usta. Redovno viđam mame koje trče za svojom decom na ulici i vrište “NE TO U USTA!” ili “BACI TO ODMA” kao i moj lični favorit “Strahinja, ako pojedeš tog puža, ostaviću te u parku!”

Pokušajte da se setite svoje dece u tom periodu, mlađe braće i sestara, ili sebe kad ste brzinski stavili u usta i počeli da žvaćete nešto zbog čeka bi vas otac izvrnuo naopako i počeo da trese dok ne ispadne jal to iz usta, jal glupa ideja iz glave.

Izgleda da od malena imamo fiksaciju da jedemo sve pred sobom, ali da, zahvaljujući nekoj negativnoj evolutivnoj krivoj, ne uspevamo taj poriv da iskontrolišemo čak ni nakon što ego preuzme kontrolu od ida.

Pored ovog aktuelnog bisera sa slepim miševima i mrmotima, ljudska rasa od vajkada ždere šta stigne. Ako je novo, i ako deluje zanimljivo prvo ćemo ga pojesti, pa se onda pitati koje su posledice.

Počnimo od fugu ribe, pa preko Casu Marzu sira, pantljičara, mozga živog majmuna, miševa, smrdibuba, repa dabra i medveđe šape, fekalija kitova, živih oktopoda, vode obogaćene RADONOM, sve do žive i Tide kapsula (!)

Nemoguće kombinacije hrane moguće samo u Srbiji

(I ne, ne šalim se, u nekom trenutku se sve ovo jelo, ili se još uvek jede – najčešće kao specijalitet – ako mi ne verujete, izguglajte ili samo kliknite na linkovane reči)

• Možda je to naša potreba za osvajanjem i svojatanjem svega na ovom svetu? Dokaz da smo apeks predatori, na vrhu svakog lanca ishrane?
• Možda potreba da neki među nama dokažu dominaciju radeći i jedući stvari koje se drugi ne usuđuju?
• Potreba da pobedimo nepoznato?

Ja mislim da nam je to evolutivni okidač za samouništenje. Ako sam ikada videla dokaz za takozvani „inteligentni dizajn“ koji dokazuje da nas je neko napravio i stavio ovde, ta potreba da jedemo sve što nam pređe put je taj dokaz.

Svaki put kad se budale namnože, počnu da jedu šta se ne jede, i opla, stotine, hiljade, a nekada i milioni pomru. I onda Jovo nanovo.

Naravno, postoji mogućnost i da sam u krivu. Uvek je opcija da živimo u Matrixu, ili u lošoj partiji Plague Inc.

Sledeće vesti – gljivice koje pretvaraju ose u zombije našle način da pređu na ljude i zavladaju planetom.

Šalu na stranu, šta vi mislite? Zašto imamo potrebu da pokušamo da pojedemo sve što vidimo?