fbpx

Politička korektnost: Licemerje na kvadrat!

Evropa. Balkansko poluostrvo. Zemlja Srbija. Dvadeset prvi vek i doba političke korektnosti o kojoj se piše i govori “na dugačko i naširoko”. Nisi peder ako si gej i nisi ciga ako si Rom.

2

Bubamaru možeš da zgaziš, ali za to ćeš i krivično da odgovaraš, a ukoliko želiš da te na sudu zastupa žena koja se bavi advokaturom znaj da je ona advokatica. Ne advokat. Advokat je muškarac. Advokatica je žensko i tako ćeš je zvati koliko god da ti para uši, i ukoliko ne želiš da Sonja Biserko na tebe digne kuke i motike. Sonja Biserko je borkinja za ljudska prava. Nije borac jer Sonja je žena. Muslimani iz Bosne nisu Muslimani, već Bošnjaci, a Šiptari na Kosovu su Albanci, iako ovi Albanci iz Albanije kažu da ovi Albanci na Kosovu nisu Albanci nego Šiptari. Konfuzno, zar ne? Konfuzno,  ali politički korektno, jer reći Albancu sa Kosova da je Šiptar isto je što i Roma nazvati Ciganinom.

Opet, na sve te stvari i promene se lako možemo navići. Ja bar mogu. Ali neću.
Neću upravo zbog te ravnopravnosti i svojevrsnog terora političke korektnosti koji se u našoj zemlji potpuno izopačio.
Jevreji su u mnogim ratovima propatili. U Drugom Svetskom ratu posebno. I Srbi su patili i propatili. Srbi na Kosovu još uvek pate.
Ipak, dok Srbi na Kosovu gotovo svakodnevno trpe diplomatska i građanska poniženja, a da se tome ne pridaje preterano na značaju, uputiti neku politički nekorektnu izjavu ili komentar nekom Izraelcu stvara vam mogućnost da budete “žigosani” kao osvedočeni antisemita.

Sociolozi kažu da oni koji imaju dovoljno moći da istaknu svoj problem, imaju i veću šansu da se u svakodnevnom govoru tretiraju na bolji način. O onim manje moćnim i bogatim grupama koji nemaju tu snagu da svoj problem bace u prvi plan govori se na politički nekorektan način.

Dok se zbog karikature proroka Muhameda ceo islamski svet digao na noge uz podršku mnogobrojnih boraca za ljudska i ostala prava, čerečenje polugole Madone ili Jelene Karleuše na krst po uzoru na Isusa, prošlo je prilično nezapaženo.

Upravo se na ovakvim primerima izuzetno dobro vidi sva kontradiktornost političke korektnosti. U potpunosti mogu da razumem da se prema nama, maloj i nerazvijenoj Srbiji, politički nekorektno ponašaju neki tamo Evropljani i razvijeni Zapadni sistem kome težimo, ali ne mogu da razumem da se i neki od nas tako ponašaju (konkretno mislim na pojedine nevladine organizacije koje se na čudan način bore za ljudska prava).

Dok beogradsku paradu ponosa obezbeđuje deset hiljada policajaca, po pojedinim banatskim selima se svakodnevno pljačkaju i maltretiraju nemoćni starci jer organi reda tamo ne zalaze.

Dok su nam sudovi blokirani sudskim procesima raznih “kontraverznih biznismena” (što je politički korektan naziv za kriminalce) koji se razvlače u nedogled dešava se da mladić za dva silovanja bude osuđen na četiri godine zatvora i da nakon toga pokuša da siluje  dvanaestogodišnju devojčicu i sekirom iskasapi njenog oca koji je pokušao da je zaštiti.

Dok pojedine nevladine organizacije trube o ženskoj ravnopravnosti i tome da je politički korektno reći advokatica, psihološkinja, i sociološkinja, skreće se pažnja sa pravih problema sa kojima se žene susreću pa su nam tako sigurne kuće pune, a žene su za isti posao koji rade i muškarci manje plaćene.

Otvoreno ću reći da se radujem i dobijanju statusa kandidata i da svesrdno podržavam ideju približavanja Srbije Evropskoj Uniji, ali hajde da ne preterujemo.

Postoje stvari koje možemo srediti i bez njih. Nismo mi nesposobni, niti su oni pametniji, niti je sve što dolazi sa Zapada dobro i politički korektno. Neću navoditi mnogo primera za to. Dovoljno je samo podsetiti i uporediti kako je grad Beograd rešio problem raseljavanja romskih porodica (sada sam politički korektan), a kako su to uradili Francuzi i njihov predsednik koji su Rome iz predgrađa Pariza bukvalno deportovali iz zemlje.
Ipak Francuzi su u takvom položaju da oni nas uprkos svemu mogu optuživati za političku nekorektnost.

U nadi da ovaj tekst čita i neko iz toliko pominjanih nevladinih organizacija i boraca za ljudska i manjinska prava upućujem im jednu ličnu poruku:

Prestanite da se*ete, da zamajavate i državu i narod, počnite da se zaista borite za najneophodnije ljudske egzistencijalne potrebe.

Da se borite za ona prava koja će njima zaista obezbediti bolji život. Omogućite Ciganima (sada sam politički nekorektan) da se školuju, leče, rade i žive u pristojnim uslovima pa tek onda trubite o tome kako ih trebamo zvati da bi bili politički korektni prema njima. Od takve političke korektnosti za koju se vi borite oni nemaju nikakve koristi.

U našem narodu postoji jedna sjajna izreka koja kaže: Zovi me i ćup, samo nemoj da me razbiješ.

2 Komentara

Komentari