Do sada bi trebalo da ti je jasno da je stvarnost sama po sebi bezlična. Ona nije niti dobra, niti loša, već je takva kakva jeste, a samo od tvoje percepcije i životnih načela zavisi kako ćeš je prihvatiti.

Uzmimo za primer, dve drugarice, Anju i Sanju. Anja živi u stanu koji je nasledila od bake i vrlo je frustrirana što svakog meseca kuburi s računima. To ne bi bio slučaj da ona ima dobro plaćen posao, međutim, “pošto u ovoj zemlji nije moguće išta postići bez veze”, Anja je primorana da radi posao koji je daleko ispod njenih kvaliteta. Pritom nema sreće u ljubavi, jer su svi muškarci isti i radije biraju prolaznu zabavu umesto prave ljubavi. Koliko klišea na jednom mestu, zar ne?

Njena drugarica Sanja živi kao podstanar što je nije odvratilo od toga da od stana napravi pravu malu oazu, za šta joj uopšte nije trebalo puno novca. Ni ona nije baš najzadovoljnija trenutnim poslom, te u slobodno vreme ide na kurseve, jer planira da konkuriše za bolji. U ljubavi, Sanja se vodi jednim pravilom: voli svaki put kao da je prvi!

Šta mislite, koja od njih dve je srećnija? Koja uživa u svakom novom danu i izazovu, a koja nije zadovoljna čak i time što je dobila na tacni?

Ne želeći da idemo uz dlaku popularnoj psihologiji i njenim mantrama, ipak se moramo složiti sa time da ono u šta verujemo i šta sebi svakodnevno ponavljamo postaje naša realnost. Prođimo kroz najopštija mesta.

Svi muškarci/žene su isti

Ok, ako je tako, zašto onda tražiš partnera i dalje? Zašto jednostavno ne odustaneš kada su svi prevrtljivi, lažljivi, nestalni i nesposobni za iskreno povezivanje? I kad si pre uspeo da upoznaš 3,5 milijarde osoba suprotnog pola, te znaš da su svi isti?

Nekoliko loših iskustava je samo nekoliko loših iskustava. Tražeći u tome zakonitost i neku nevidljivu urotu zapravo sebe osuđuješ na naredni fijasko.

Svi smo mi ljudi s manama koje zbog količine protoka informacija veoma brzo isplivaju. Umesto da se razočarano okreneš i odeš, “jer su svi isti”, daj šansu toj osobi i potraži u njoj nešto lepo, vredno tvog truda. Pokloni joj poštovanje, pažnju, podršku, poverenje i ponašaj se prema njoj bez osuđivanja i zadrške. Iznenadićeš se kad shvatiš da ne samo što svi nisu isti, već ni ti nisi onakav kakav si smatrao da jesi.

Nisam dovoljno dobar

Svaki put kada zameriš sebi zbog nedostatka nekog kvaliteta automatski anuliraš dobre stvari kojih nisi svestan kod sebe.

Niko ne ume tako dobro da nam sruši samopouzdanje kao što to umemo sami. Suprotno tome – ako sami izgradimo svoje samopouzdanje, niko živi ga neće srušiti.

Stoga, čim uhvatiš sebe sledeći put kako govoriš da nisi dovoljno: lep, sposoban, talentovan, istrajan, pametan… zastani i uradi ovu vežbicu. Na papiru napiši sve svoje atribute i vrline kojima se ponosiš, makar to bili zdravi zubi ili plave oči. Svaki naredni put kad te uhvate pundravci izvadi ovo papirče i dopunjuj spisak sve dok ne shvatiš da te upravi miks kvaliteta i nesavršenosti čini unikatnom osobom. Seti se samo svog omiljenog književnog ili filmskog lika – to svakako nije savršena i bezrešna osoba, već neko čije su ti mane ili nedostaci simpatični.

Nemoguće je uspeti bez…

… bogatog tatice, veze u politici, bogatog muža, gej lobija, laktanja, praznih obećanja… spisak je beskonačan.

Svaki put kada razmišljaš o uspehu na ograničavajući način, ti ga nesvesno udaljavaš od sebe.

Za početak, porazmisli o tome koje su vrednosti koje neguješ, a koje su sastavni deo uspeha (talenat, posvećenost, obrazovanje). Zatim se seti osoba koje to ilustruju. Dobar primer imamo u književnosti i izdavaštvu – nemali broj pisaca je bezbroj puta bio odbijen kod izdavačkih kuća uz opasku da rukopis nije dobar. A onda se desilo tehnološko čudo zvano Kindle (izdavačka kuća u okviru najveće prodajne platforme, Amazon) i svi ti sto puta odbijeni pisci dobili su priliku da izdaju knjigu i od nje zarade. Neki su se bukvalno obogatili!

Ok, i šta sad?

Da bi Anja bila zadovoljna u životu kao Sanja, potrebno je da promeni ne ličnost, karakter ili temperament, već način na koji reaguje i kako (ne) prihvata stvari.

S obzirom da joj je bakin stan neodrživ, jedno od rešenja je agencija za nekretnine – bakin stan se može izdati, a od tog novca iznajmiti znatno manji, te će ostati dovoljno novca za račune i potrepštine.

Na narednom dejtu Anja neće gledati frajera preko nišana, već će ga pažljivo posmatrati tražeći sve ono što joj se dopada. Ok, možda se ispostavi da frajer nije “taj”, ali daleko od toga da je loš, ili još gore, “isti kao ostali”.

U međuvremenu je naučila da se ništa ne dešava samo od sebe, te joj niko neće doći na vrata i ponuditi wow posao tek tako. Shvatila je da mora da se aktivira – redovno prati konkurse, komunicira s kolegama iz različitih firmi i branši, upisuje potrebne kurseve.

Ne budi sopstveni kamen spoticanja

Želeći da nas zaštite od “surovog života” prvo su nas sputavali roditelji (u smislu da se ne ističemo), zatim škola i fakultet s njihovim užeglim okvirima i pravilima, a potom i sistem, koji ne voli iskakanje. U jednom trenutku sam sebi kažeš onu čuvenu narodnu “Sedi di si, ni za di si nisi” i tada sve sputavajuće rečenice postaju stvarnost. Možeš živeti u centru prestonice i svakodnevno upoznavati različite ljudi (kroz koje ti se otvaraju mnoge mogućnosti), jok, istina i stvarnost će ti biti ono što sebi utuviš u glavu.

A kad već možemo sami da podešavamo svoj majndset, zar nije bolje da on bude na pozitivnim frekvencijama?