fbpx

Šta zapravo dele sobna vrata ili kako da ne budeš sam u društvu

Odavno je poznato da samoća ne znači biti sam i usamljen kada oko tebe nema drugih ljudi, već je samoća stanje koje postoji nevezano za to da li se nalazimo u društvu ili ne.

Samoća je ono što postoji nevezano za to da li nas razdvajaju sobna vrata ili ne, pa ni za to da li smo u istoj prostoriji sa nekim. Samoća je stanje koje postoji ili ne, a o tome kakve su njene posledice i kako nastaje, pročitajte u daljem tekstu.

Imenica: usamljenost

Imenica: usamljenost

1) samoća: tuga jer neko nema prijatelja ili društvo

“osećaj depresije i usamljenosti”

Slično: izolacija, manjak prijateljstava, nedostatak prijatelja / drugarica, zapuštenost, napuštanje, odbacivanje, nepopularnost, tuga, nesreća, bezobrazluk, omalovažavanje, usamljenost

samoća: nedostatak društva

samoća, razdvajanje, daljina, nepristupačnost, osamljenost, osamljenost, napuštenost, činjenica da neko nema pratioca; samoća.

“usamljenost života mornara”

2) samoća (mesta): kvalitet nepostojanja i udaljenosti; izolacija.

„usamljeno imanje“

Samoća kao usamljenost fizičkog tipa?

Sama i usamljena osoba nisu isto. Samoća i usamljenost su imenice, ali imaju različita značenja. Osoba je sama kad je sama. Osoba je usamljena kada se oseća napušteno ili tužno zbog izolacije. Biti sam se odnosi na stanje samoće, a ne na emociju.

Međutim, ironično, veliki broj ljudi ne ume da bude sam. Kao da je samoća problem, nešto što je problem, znak neuspeha, slabosti ili loše sudbe, ljudi se samoće gnušaju, od nje beže, a najčešće u površne odnose, poroke ili auto-destruktivnost. Kao da u životima treba da postoji masa koja će da nas animira, kao da nekad nismo sposobni da budemo sami sa sobom, kao da toliko toga treba postići, i uvek, jedino i isključivo postizati, zaboravimo da samo dišemo. Zatvorimo vrata od sobe, makar i na 5 minuta, i kao da nas pukne FOMO; negde tamo neko s nekim živi više, bolje, lepše. Ovo jednostavno nije istina. Osim u slučajevima drugačijih problema, kao što je recimo agorafobija, istina jeste da je svet oko nas sasvim dovoljan, ali i da smo mi sebi sasvim dovoljni. Da, čovek jeste društveno biće, ali ako nema mir sam sa sobom ili ako pak konstantno ulazi u burnout stanja, nije dobar ni drugima.

Problem je i ova spomenuta destruktivna crta. Nekad ljudi čine sve, apsolutno sve da ne bi bili sami sa sobom. U nedostatku snage da se suoče sa sopstvenim odrazom, jure novi, lažni, i drže ga se dokle god on ne pronikne u njihovu suštinu. Koliko puta ste čuli neku drugaricu kako pljuje bivšeg dečka kojeg je do juče obožavala? On je pronikao u nju, što se kaže progledao, a kada se elementi hemije i atraktivnosti, novitet i osećaj dokazivanja istroše, niko ne može da bude sa osobom koja sama sa sobom nije na svom mestu. Takve osobe su i užasno toksične, žive za to da stvaraju probleme, da su u centru pažnje, da reaktivnom formacijom zamaskiraju svoju istinu, čineći sve da ubede ne samo svet oko sebe već i sebe da su baš takve kakve žele da svi misle. I sve jer ne mogu sesti i popričati same sa sobom. Te osobe kada ostanu same, to doživljavaju tragično, intenzivno, pa i padaju u depresiju. Osobe koje su stabilne i kompletne, samoću doživljavaju kao priliku da se odmore, opuste, možda preispitaju.

Ipak, kao što smo u periodu iza nas videli, radi se i o kontekstu, jer jedno je birati samoću, a drugo je biti na nju nateran. Jedno je biti sam 2, 3, 5, 10 dana, a drugo biti sam duže vreme. I jedno je biti sam po potrebi, a drugo po obavezi. Kada god naša suština nije ostvarena, nešto se u nama lomi.

Zapitajte se zato – da li bežite od samoće i po koju cenu i zašto.

Ovo je ključna tema ove diskusije – introspekcija.

Usamljenost proizilazi iz osećaja nepovezanosti sa okruženjem, kao što je ranije spomenuto, ali biti sam je stanje bića, a ne stanje uma ili emocije. Zašto se osećamo usamljeno kada imamo toliko osećaja radosti i blaženstva koje možemo iskusiti i kada smo sami? Da li smo prestali da uviđamo naše blagoslove ili se sećamo da, iako smo društvena bića koja gravitiraju putevima zajednice, porodice i društva, ipak možemo da budemo zadovoljni i ugodni u svojoj koži i u svom sopstvenom prostoru?

Poznat je i termin koji se često koristi da bi se opisali oni kojima je prijatno u svojoj koži i kada su sami, a to je takozvani koncept “usamljenog vuka”. I to je sasvim OK.

Šta dele sobna vrata odnosno šta znači biti sam, a sa nekim?

Druga vrsta samoće je daleko okrutnija, a ona podrazumeva osećaj samoće kada zapravo nismo fizički sami. Osećaj nevidljivosti, latentne dosade pomešane sa strahom, pasivnosti i letargije, odsustvo zajedničkih aktivnosti, suživot kao pod prinudom uz nemo i bez energije sporazumevanje je kao vir koji crpi svu životnu energiju. Koliko god nekada mnogi i svesno biraju ovakve odnose, ovo ne može biti zdrava dinamika odnosa za život.

U svetu koji je povezaniji nego ikad ranije, ozbiljno se borimo sa osećajem izolovanosti i samoće. Nova istraživanja otkrivaju da su takozvani milenijalsi najusamljenija generacija, a Generacija X i Bejbi Bumeri su na drugom i trećem mestu. Prema istraživanju, jedan od pet milenijala kaže da nema prijatelja. To što se ističe da su svi iz grupe zajedno sami, ne čini ovu činjenicu manje pogubnom.

Odnosi se intenzivno ruše kada ljudi nisu spremni da o samoći govore, kada je potreba za intimnošću ugrožena strahom od iskrenosti.

Nezrele osobe, uslovno rečeno, osobe koje nisu spremne da se suoče sa nerešenim izazovima svoje ličnosti često radije trpe nego što se konfrontiraju sa okolnostima.

Teško traže promene, a onda kada odnos sasvim svisne i postane suvisao i potpuno destruktivni niz lančanih reakcija, krive partnera, porodicu, prijatelje. Istina je međutim da dok ne pronađemo svoje autentično ja, ne možemo nikada, ni sa kim biti srećni. Možemo jedino prolaziti niz ciklusa koji će se završavati separacijama bilo virtuelnim, fizičkim, ili onim u rođenoj kući kada se ljudi dele svetovima, svako sa svoje strane sobnih vrata. I ne, ovaj proces osnaživanja je sve samo ne nežan prema sebi. On je bolan i težak i ruši sve izgrađene šarene laže i ogledala ličnosti do srži, do svih mehanizama, ali obećavam vam, ono što sledi je sreća kakvu niste mislili da možete da osetite, da postoji i da je dosežna. Ne dopustite da vi lično uništavate druge ili drugi vas samo zato što je lakše ubediti sebe da ste top. Niste. Niko nije. Radite na sebi. Jedino tako se može doći do istinske sreće.

Komentari