#1 Objasnite im šta znači zapravo „obraćati pažnju“

Pre nego što roditelji počnu previše da se brinu oko toga da li deca obraćaju pažnju ili ne, prosvetni radnici kažu da je važno razjasniti tačno koja su to očekivanja i šta to tačno znači.

Ovo je termin koji je deci često manje jasan i blizak. Možda se nama dosta toga podrazumeva, ali njima je sve praktično novo. Pa i tako naizgled jasna terminologija.

Razgovarajte sa detetom o tome šta zapravo znači „obraćanje pažnje“.

Da li slušaju uši? Da li su oči uprte u onoga ko govori? Da li se govori bez veze? Da li mozak prati šta se događa? Sedi li savršeno mirno?

#2 Napravite im posvećen, dosledan prostor za učenje

Ovo može biti teško porodicama koje žive u manjim stanovima.

„Nije važno da li je to kuhinja, radni sto ili kvarcne ploce za kuhinju, dnevna soba ili što da ne terasa, bitno je da bude bez smetnji poput telefona i televizora, i što je najvažnije, treba da bude dosledno“, ovo je savet koji daje Sara Braun Vesling, nacionalna učiteljica godine i Profesor engleskog jezika iz srednje škole Džonston koji sarađuje sa kompanijom Prezi. „Doslednost je ključna za učenje kod kuće, jer detetu signalizira da je vreme da uči i bude angažovano.“ Slično kao što je nama crtani u sedam i petnaest bio znak da posle toga sledi večera, pa spavanje.

#3 Pustite decu da se vrpolje 🙂

Instinkt nam govori da kada se dete vrpolji i migolji, da je izgubilo svako interesovanje. Što je, da budemo pošteni, ponekad tačno. Ali nastavnici znaju da ponekad deci zaista treba kretanje kako bi se prilagodili.

„Baš kao i u školi, neki učenici moraju da stoje ili se vrpolje ili kreću kako bi obratili pažnju“, kaže Vesling. „Ako je ovo vaše dete, razmislite o podizanju detetovog ekrana na kutiju ili na hrpu knjiga kako bi moglo da stoji.“ Dokazano je da neke od tih stvarčica za vrpoljenje, sunđeri za antistres pa i oni fidžet spineri zapravo pomažu koncentraciji.

#4 Nađite sebi neka posla dok dete uči

Kada se motate preblizu deteta, znajte da mu joše više odvlačite pažnju. Odgovaraće vama, a ne svom učitelju. I drugo, a to sam često viđala kada roditelji dođu na čas, đak postaje neverovatno osion. To ometa ne samo rad, već i kontekst nastave, jer koliko god da želimo, naša uloga jednostavno ne može biti uloga nastavnika.

Vesling je pozvala roditelje da se poigraju sa pronalaženjem prave ravnoteže. „Budite svesni svoje blizine“, rekla je. „Neka deca će raditi bolje kad ste blizu, drugi će s više nezavisnosti i vole povremeno da ih proverite. Ono što odgovara vašem detetu je jedino ispravno.“

#5 Neka se kreću tokom predavanja

Deca kao i odrasli moraju da se kreću dok su ispred kamere ili računara. Možda možete imati tajni signal uz koji vaše dete može da ustane i kreće se.

To može biti vrlo jednostavna radnja i samo neka ustanu i istegnu se ili šetaju na nekoliko sekundi.

#6 Razgovarajte sa učiteljem svog deteta – više nego ikad ranije

Da, nastavnici su trenutno pod napadom sveta dok pokušavaju da shvate ovu „novu normalnu situaciju“. Ali ako im pomognete da upoznaju vaše dete – i poručite da ćete se zaista timski baviti daljinskim učenjem, pomoći ćete i detetu i njima. Roditelj uvek zastupa svoje dete. Zato slobodno govorite i otvorite te linije komunikacije kako biste svi zajedno mogli da shvatite ovaj novi koncept.

Odmah recite učitelju svog deteta ako nešto ne funkcioniše. I obavestite ih kada nešto nije u redu. Takođe, budite strpljivi. Imajte milosti i saosećanja sa nastavnicima sada više nego ikad.

Nije teško NE BITI KRETEN dok dete prati nastavu “na daljinu”