fbpx

Kako sam PMS pretvorila u pozitivan mentalni stav koristeći hercegovačku čaroliju

Ovo je lična ispovest. Ne bih je nazvala ovako teškim imenom, da nije zaista bila tako dramatična. PMS, tri slova, teška, tužna, depresivna, melanholična. Mrzim ih. Znala su da mi povrede ljude oko mene, da svi pate, da se izvinjavam, da se mučim u sopstvenim krivicama. Mrzim ih, još jednom…

0

Piše: Mirjana P.

Nisam ni znala šta mi je. Trebalo mi je nekoliko godina da ustanovim pravilo. Nisam uvek ulazila u PMS stanje. Nekad se pojavi, nekada ne. Čudno pravilo sam izvukla u tim prvim godinama: ili imam fizičke bolove, stomak, krsta, ili ode sve na emocije. Kada sam shvatila da je to što ide na emocije u stvari predmenstrualni sindrom, počela sam da se raspitujem kako se sprečava. Nikako. To je odgovor svih. Onda biram bol, nek boli stomak, leđa, nek ostanem u krevetu, samo ne tuga. Ali, ne možeš da biraš.

U zdravim stanjima svoga uma, kada sam raspoložena, srećna, zaljubljena, odlučim da ću uspeti makar da ga kontrolišem. Sada se smejem tome. Nikada nisam uspela. Dođe samo kao utvara, taj osećaj ogorčenosti, samosažaljenja, kad kreneš da prebiraš ko ti šta duguje, a ko te nije uzeo za ozbiljno, malo se svađaš u svojoj glavi sa nekim, onda još taj odgovori, pa te uvredi, pa ti još jače napadneš, preneš se iz toga, shvatiš nema nikoga oko tebe, ti i tvoj PMS prebirate po podsvesti.  Jednom sam napisala ogorčenu poruku, pa sam onda shvatila šta sam uradila i poslala sledeću: “to je moj PMS. Neće, neće, samo se igra.“ Tačno tako ga zamišljam, kao neku životinjicu, sa zubima, malo divlju, malo glupu, napada samo one koji joj se približe.

Kako sve sa godinama postaje gore, osim vina, tako i moja životinjica postaje zver. Sedam dana pred ciklus, pretvorim se u Zoricu Marković, sedam dana gnjavim druge, vučem se i širim zlo, zameram, pa se rastužim, žao mi onog, a ovog mi uopšte nije žao, sudim kao vrhovni Bog, delim pravdu, pa upadam u milost, žao mi dečačića na ulici, zgromila bih tinejdžera u prevozu… Naravno, kao šlag na tortu, jedna ogromna bubuljica se pojavi na licu, samo da se podsmeva. Dan kada sve prestaje je dan kada ciklus počne, kada se kao izduvan balon izvinim drugarici, mužu, sestri, majci i prodavačici iz piljare.

Konsultovala sam ginekologa ima li leka? Nasmejala se i rekla: “Ma kakvi!! Nema.“ Pričala sam sa drugaricama, većina je imala istih problema. Posebno od kako su prešle tridesetu godinu.

Pre godinu dana sa drugaricama se zadesih na jednom od onih marketa na Bajloni pijaci. Neka čudna sila me dovede do štanda gde se prodaje organska kozmetika i eterična ulja. Ugledala sam bočicu na kojoj piše: Arija, ulje za hormonski balans.

Objasni mi čovek na svom na hercegovačkom akcentu da je to ulje biljke fratrov biber i da pomaže ženama u otklanjanju predmenstrualnih tegoba i simptoma menopauze. “Hoćete da mi kažete da to u bočici sprečava slušanje Olivera Dragojevića i plakanje uz istog?“ Nasmejasmo se. Naravno, sumnjamo. “Ne znam, žene kažu da im pomaže“, odgovori prostodušno čovek. “Dajte mi jednu bočicu. Ne dve, ne znate Vi mene. Ribam kadu, slušam Skalinadu i plačem“.

I dalje verujući svojoj doktorki da ništa ne može da pomogne, nemarno stavih dve bočice u kuhinju. Onda je došao novi PMS, nove ljutnje, staro izvinjavanje i jedna potpuno očekivana odluka. Gde mi je onaj biber, onaj fratar, bilo ko? Uvedoh novu terapiju u svoju svakodnevnicu.

Nisam ni primetila tačno kada je sve prestalo. Jer, kad prođe nevolja, čovek gleda da je zaboravi, teško je se seti u dobru. A meni je dobro. Samo je izostao. Ta tri slova. Prođoše tako dva meseca prilično lagano, bez emotivnih potresa i bez tuge. Rešila sam da čekam treći ciklus, budem na oprezu, da konačno shvatim da li mi je išta pomoglo ulje ili su prethodna dva meseca bila slučajnost. Osluškivala sam svoje emocije, zagledala lice očekujući onu bubuljicu, vesnika ciklusa, ali ništa. Sve je bilo kao i prethodnih dana. Puna sumnje kao i uvek, misleći da je zato što se promenilo godišnje doba, i dalje ne verujući da neka biljka može čoveku da promeni život, ukucah da pretražim fratrov biber.

Otvori se ispred mene jedan čitav ogroman svet prepun podataka o blagodeti tog ulja. Biljka se u narodu zove još i konopljika. Zovu je fratrov biber jer ima plodove kao zrna bibera, a fratar, jer su je otkrili u manastiru. Naime, biljka je jak afrodizijak za žene i potpuno suprotnog učinka na muškarce. Pročitala sam jedno istraživanje stručno, medicinsko, potpuno egzaktno o tome koliko su se menjali nivoi hormona kod žena pri upotrebi konopljike.

Iskustva žena koje su prošle kroz menopauzu elegantno i bez tegoba, žena kojima su rešeni ginekološki problemi izostanci ciklusa i naravno žena kojima se nivo hormona remetio u PMS-u i prolazile kroz ovo što i ja. Naiđoh na činjenicu da smanjuje nivo prolaktina, a reguliše nivo progesterona i estrogena. Moj ne baš stručan um je odmah povezao činjenicu da dojilje imaju visok nivo prolaktina i da su često raspoložene kao tasmanijski đavoli.

Teško je opisati moju zahvalnost mediteranu, biljci, Hercegovcu, fratru koji ga je otkrio. Nastavila sam sa redovnom upotrebom ovog ulja, pila sam ga kao da mi život zavisi od toga. A donekle i zavisi. Ta iscrpljenost sopstvenim lažnim emocijama činila me slabom. Sada, kada vidim da je prošlo više od pola godine stabilnosti, zadovoljstva, osećam se kao stub. Jaka, samopouzdana i izdržljiva. Jer znam da neće nešto što sam gradila, jednim PMS-om biti srušeno. Prenela sam svoje iskustvo svim ženama u mojoj okolini, one koje me poznaju dobro su poverovale, jer su promene na meni bile očigledne.

Navelo me da razmišljam da je naš moderni svet skučen, čim možemo da verujemo da žene u prošlosti nisu imale iste probleme kao i mi. Imale su, samo su bile bliže prirodi i znale da je koriste.

Kao što rekoh, ovo je moja lična ispovest. Ne bih je nazvala ovako teškim imenom da se ne osećam kao da njome spašavam svet. A možda ga i spašavam od nervoznih žena, bespredmetnih svađa, bračnih apokalipsa i loših poslovnih odluka. Žene čine pola čovečanstva, kud ćete ako se razljute?

Komentari