fbpx

Krećeš u teretanu? Bravo! Ovo su ključne stvari koje treba da znaš!

Znamo kako to uglavnom ide krenuću od ponedeljka/kad skupim pare/kad prođu praznici.

0

Ako do učlanjenja u teretanu dođe, entuzijazam brzo splasne, zbog izostanka momentalnih rezultata. Pa onda iznova. Razgovaramo s Milošem Ivkovićem, personalnim trenerom (Pro Gym Vracar, Viša Škola za Sportske Trenere i FISAF licenca).

Prema tvom dugogodišnjem iskustvu, koje su najčešće početničke greške?

Najčešće greške koje prave početnici su:

  • želja za instant rezultatima,
  • zatim nagle promene u načinu ishrane,
  • preterivanje u treniranju, što dovodi do pretreniranosti.

Takođe, jedna od grešaka kod početnika je i preskakanje zagrevanja, što može dovesti do povećanog rizika od povreda.

Zamislimo dve drugarice koje kreću u teretanu, Maju (želi da smrša) i Sašku (želi da se zategne). To su da kažemo, dve najčešće ženske želje po pitanju izgleda i forme tela. Šta bi poručio svakoj od njih?

– Recept za obe je vrlo sličan, a to je izbaciti u što većoj meri nezdravu hranu u vidu slatkiša, testa i industrijskih prerađevina i zameniti hranom bogatom proteinima i zdravim mastima u kombinaciji sa treningom sa tegovima.

Smršati je moguće i samo promenom načina ishrane, ali će proces biti sporiji i mišići neće biti lepo oblikovani; dok je zategnut izgled nemoguće imati uz veliki procenat masti.

Šta se dešava ako neko dođe u teretanu i počne da radi vežbe potpuno neorganizovano i nepovezano (možda nema novca za program ili profi trenera)? Da li je bolje ikakva nego nikakva fizička aktivnost?

– U većini slučajeva bolja je ikakva nego nikakva aktivnost, osim kada se vežbe rade nepravilno, čime se povećava rizik od povreda.

S tim u vezi, šta savetuješ ljudima koji ne mogu da priušte personalnog trenera?

– Savetujem da odvoje novac za online program koji je dosta povoljnija opcija, a gde se uz program treninga i ishrane dobijaju instrukcije o pravilnom izvođenju vežbi. U nekim teretanama postoje i dežurni treneri koji su spremni da pruže pomoć početnicima u vidu osnovnih saveta u vezi treninga i ishrane. Poslednja opcija je internet, gde se može pronaći mnoštvo saveta na društvenim mrežama i YouTubeu.

Sve češće se može čuti da se fit izgled mnogo brže i efikasnije može postići, umesto kardio, treninzima snage. Možeš li nam opširnije ovo objasniti? Da li onda greše oni koji po sat vremena trče na traci?

– Urađene su mnoge studije koje su pokazale da je trening snage mnogo bolji način za postizanje fit izgleda od kardio treninga.

Trening snage ubrzava metabolizam, oblikuje i gradi mišiće i dovodi do povećanog trošenja kalorija, ne samo u toku treninga već i posle.

Dugotrajni kardio trening vrlo brzo postaje monoton, što dovodi do gubitka motivacije, ali najgora posledica je hronično povećanje hormona kortizola (tzv. hormon stresa), što dovodi do ubrzanog starenja organizma.

Tacno je da će se kardio treningom istopiti određeni deo masti, ali će doći i do razgradnje mišića, što za posledicu ima usporavanje metabolizma i lakše gomilanje kilograma.

Takođe znamo da je sav napor u teretani uzaludan ako se ne koriguje ishrana. Da li je neophodno striktno pridržavanje ili je dovoljno da se neko hrani umereno i što je moguće zdravije?

– Čak i fitnes modeli sa naslovnih strana magazina se ne pridržavaju striktnog plana ishrane u toku cele godine.

Previše striktna i rigorozna dijeta uglavnom za posledicu ima jo-jo efekat gde vratimo ili čak dodamo i više kilograma nego što smo izgubili. Kada potpuno sebi zabranimo određenu vrstu hrane, psihološki sebe dovodimo u stanje gde ćemo konstantno razmisljati o toj hrani i želeti je jos više.

Iz mog iskustva mnogo je bolji pristup uvoditi postepeno promene u način ishrane i dozvoliti sebi s vremena na vreme i određenu “zabranjenu” hranu koja nam pričinjava zadovoljstvo. Umerenost je ključ.

Možeš li nam objasniti kako redovan trening utiče na psihu?

– Redovan trening ima mnogobrojne pozitivne efekte na psihu. Vežbanjem se oslobađaju endorfini koji čine da se osećete dobro i poboljšavaju koncentraciju. Takođe se povećavaju nivoi dopamina i serotonina, što utiče na bolji fokus i osećaj sreće. Redovna fizička aktivnost pomaže u oslobađanju napetosti i stresa iz tela, što dovodi do opuštanja mišića. Posto su telo i um blisko povezani, kada se telo oseća bolje, osećamo se i mentalno bolje.

Najvredniji savet koji možeš dati

– Trening treba posmatrati kao deo životnog stila i nešto što nam pomaže da se osećamo i funkcionišemo bolje. Na duže staze, konstantnost je ono što daje najbolje i najtrajnije rezultate. Takođe bih naglasio važnost pravilnog izvođenja vežbi, kao nešto što dolazi pre svih ostalih parametara u treningu.

Komentari