Ne dozvoli da te neko farba: kako da provališ da te neko laže
Ovo je jedna od onih večitih tema. I negde imam osećaj da koliko god da se trudimo, koliko god da se borimo, koliko god puta da se opečemo ili mislimo da smo shvatili kako da prokljuvimo lažove – oni negde iznova uspeju da dopru do nas i izliju svoje bljutavo smeće od laži po nama.
Dopunjeno: 25. 04. 2019.
Ako nam je za utehu, smatra se da preko 80% laži prođe nedetektovano. Barem znamo da nismo sami. Druga stvar je da je laž duboko urođena i instiktivna reakcija koja se lako prepoznaje već u detinjstvu. Ako pitamo dete da li je pojelo stlatkiš pre večere, po automatizmu, kako bi izbeglo kaznu, verovatnije je da će slagati no da neće.
Iako će se ljudi uvek izvući iz laži, iako će na sebe staviti slojeve i slojeve objašnjenja, izgovora, boja i farbi, besprekorno delujući kao da su upravo sveži izašli iz neke farbare, većina laži je lako uočiti ako znate da čitate znake. Evo nekoliko tehnika koje određuju da li neko govori istinu ili ne.
6 znakova kako da prepoznate laž
- Počnite sa postavljanjem neutralnih pitanja.
Postavljanjem nekih osnovnih, nenametljivih i neutralnih pitanja, možete provaliti stvaran odgovor. Pitajte ih o vremenu, njihovim planovima za vikend, ili bilo čemu što bi izazvalo normalan i jednostavan odgovor. Kada odgovore, posmatrajte im govor tela i kretanje oka – želite da znate kako se ponašaju kada govore istinu. Menjaju li stav? Pogled ide u jednom ili drugom pravcu? Ili gledaju nekako mrtvo u daljinu? Postarajte se da postavite dovoljno pitanja da biste uočili obrazac.
- Pronađite vruću tačku.
Kada pređete iz neutralne teritorije u “lažnu zonu”, trebali biste biti u mogućnosti da promatrate promenu u govoru tela, izraza lica, pokreta očiju i strukture rečenice. Svako će dati različite podsvesne tragove kada govori laž, zbog čega je važno uočiti normalnu osnovicu pre ulaska u zonu laži.
- Pogledajte jezik tela.
Lažovi često vuku svoje telo unutra kada lažu da bi se osećali manjim i manje primetnim. Mnogi ljudi će postati skrušeni i ponekad skrivati svoje ruke kako bi podsvesno sakrili nemirne prste. Možda ćete takođe primetiti sleganje ramenima.
- Obratite pažnju na mikro-izraze lica.
Ljudi će često odati laž u izrazu lica, ali neki od ovih izraza lica su suptilni i teško ih je uočiti. Neki ljudi će promeniti boju lica koje će postati nežnije nijanse ružičaste boje, a drugi će lagano raširiti nozdrve, ugristi se za usnu, lagano se znojiti ili brzo treptati. Svaka od ovih promena u izrazu lica označava povećanje moždane aktivnosti do koje dolazi kada počne laganje.
- Poslušajte strukture tona, ritma i rečenica.
Često kada osoba laže malo će promeniti i ton i ritam njihovog govora. Mogu početi da govore brže ili sporije, ili sa višom ili nižom intonacijom. Često, rečenice koje koriste postaju složenije dok njihov mozak radi u užurbanom ritmu kako bi pratio njihovu priču i slaganje kongruentnih izmišljenih činjenica.
- Pazite kada prestanu da govore o sebi.
Ljudi koji lažu će takođe ponekad početi da se udaljavaju od svoje priče i počnu da usmeravaju fokus na druge ljude. Vi ćete čuti manje spominjanja reči “mene” i “ja“, jer lažovi pokušavaju da se što pre psihološki distanciraju od laži koju tkaju.
(izvor: Doktor Gregori Janc, Vašington, USA)
Posledice laži po međuljudske odnose su užasne. Jednom narušeno poverenje ne može se ponovo izgraditi.
Može, ali veoma, veoma teško. Zato je komunikacija mnogo važnija, kako ne bismo ni dolazili u situaciju u kojoj se izlažemo lažima.
Bele laži, stvorene da navodno ne nanesu bol ili da uklone nepotrebne informacije, ukoliko se za njih sazna, jednako su štetne po međuljudske odnose.
A kada su u pitanju pak patološki lažovi, njih ili prihvatite takvima kakvi jesu ili ne. To je već druga tema.
Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
