fbpx

Nered u kući i česti zvuk notifikacija su siguran put do nervnog sloma

Nered nije samo haos u kući. Zvuk notifikacija i telefona remete pažnju, stvarajući digitalni oblik nereda koji ima isti efekat na nas kao i fizički.

Spolusuznim očima gledala sam gomile torbi i kesa u kojima je stao moj čitav život, ali ne zbog nostalgije, već brutalne količine. Godine studiranja, edukacija, usavršavanja, materijali za engleski i menadžment, note i note i note za pevanje, klavir, rečnici, knjige i literatura, uspomene, zimske stvari, kuhinjske sitnice, poneki jastuk i posteljina… gomilu stvari posedujemo, uz njih funkcionišemo, za njih se vezujemo, ili pak u njima uživamo. Tako su recimo i neki mali svećnjaci crvene boje prosto vapili da se uklope uz moje crvene taburee koji su se do sada sa mnom selili za Niš, Banja Luku, preko dva stana u Beogradu i eto – ponovo u Banja Luku.

Jel imate i vi neke tako stvari – nezaobilazne? Neki duks bez kojeg se ne može kao što je meni tatin Champion sivi duks koji kad nosim kao da me on grli?

Za šta se i zašto tačno vezujemo?

Pored konzumerizma kao takvog, da li sve te stvari u nama ispunjavaju neke kutije, da li nam je potrebna struktura za dom kao što kancelarijski namestaj pomaže organizaciju poslovanja ili je pak haos nkad i kreativan? Koliko god održavala kuću, to jest stan, svako i najmanje sređivanje uzburka ne samo prašinu, već i gomile jao-vidi-ovo momenata. Zato se zaista treba upitati -treba li nam to?

Šta je zapravo clutter (odnosno nered)?

Opisano kao sve što se čuva, iako nije u upotrebi, potrebno ili željeno, nered, odnosno, clutter (zagušenje stvarima) može se definisati i kao neorganizovana i ogromna količina imovine, fizički opipljivih predmeta ili stvari koja je akumulirana u našem životnom prostoru, automobilima ili skladišnim prostorima.

Nered stvara stres koji ima tri glavna biološka i neurološka dejstva na nas:

  • nivoe kortizola,
  • kreativnost i sposobnost da se fokusiramo,
  • iskustvo bola.

Ali nered nije samo fizički. “Kada imate zadatke koji stalno plutaju u vašoj glavi, ili čujete zvuk notifikacija svakih nekoliko minuta telefona, vaš mozak nema šansu da potpuno uđe u kreativni tok ili procesna iskustva”, kaže Mark Hurst, autor Bit pismenosti, bestseler iz New York Timesa o kontroli protoka informacija u digitalnom dobu.

Prekomerna potrošnja digitalnih stvari – kao što su notifikacije na društvenim mrežama ili medijskim aplikacijama, igrice – konkuriše kapacitetima mozga za našu pažnju, stvarajući digitalni oblik nereda koji ima isti efekat na naš mozak kao i fizički nered.

Bez obzira na načine, razloge i sredstva pomoću kojih nagomilane stvari i nered nadmašuju našu sposobnost da mentalno i fizički upravljamo njima – sve to predstavlja stres. Nered može izazvati oslobađanje hormona stresa kortizola, koji može povećati napetost i anksioznost i dovesti do nezdravih navika. Kortizol je hormon koji se proizvodi kao odgovor na stres hipotalamus-hipofiza-adrenalna osa (HPA).

Hronični nered može stvoriti dugotrajan stres, bacajući nas u stanje niskog stepena energije, iskonskog instinkta za borbe ili bekstvo – sistema osmišljenog da nam pomogne da preživimo. Odgovor na instinkt za borbu ili bekstvo uključuje kompleksnu interakciju mnogih telesnih sistema i organa koji aktiviraju potrebne funkcije i minimiziraju nepotrebne funkcije u vreme stresa. Ovi sistemi moraju ostati u ravnoteži kako bi održali optimalno fizičko i psihičko zdravlje.

Prema studiji Univerziteta Cornell iz 2016. godine, stres izazvan neredom može izazvati i reakcije suočavanja i izbegavanja, kao što je jedenje loše, takozvane junk ili comfort hrane, prekomerno spavanje ili bindžovanje i gledanje nasumičnih programa.

Ako nismo pod stresom, većinu kortizola dobijamo ujutro da bi smo se pokrenuli. Nivoi se smanjuju do kraja dana ako smo opušteni, što nam omogućava da uživamo u psihološkom i fizičkom blagostanju.

Ali, neuredna kućna sredina može sprečiti prirodni pad kortizola u našem telu tokom dana. Aktiviranje ovakvog sistema na kraju rezultira višim nivoima depresije i anksioznosti, i manjim kapacitetom da se jasno razmišlja, donose odluke i ostaje u fokusu.

Da bi se telo snabdelo energijom potrebnom za suočavanje sa stresom, postoji nekoliko fizioloških promena koje se dešavaju sa povišenim nivoima kortizola:

  • Preusmeravanje protoka krvi u mišiće iz drugih delova tela
  • Povećan krvni pritisak
  • Povećan broj otkucaja srca
  • Povećan šećer u krvi
  • Povećane su masti u krvi

Ako nema stresa, sve ove promene su loše za zdravu aktivnost mozga i mogu izazvati trajne negativne promene u funkciji i strukturi mozga. Osim toga, kada stres podigne nivo kortizola u našem organizmu, može negativno uticati na naše sveukupno zdravlje, uključujući oštećenje organa, potiskivanje našeg imunog, endokrinog i reproduktivnog sistema, smanjenje našeg metabolizma i poremećaj u našem ciklusu spavanja, da spomenemo samo neke.

Haos vodi u sigurnu propast na mnogo nivoa

Kuća u haosu, haos u glavi, dom u kojem ne znaš šta pre da uradiš, parališući strah da uopšte kreneš, jednako i sa mislima što najčešće vodi do toga da se beži u prokrastrinaciju, sve je to posledica određene anksioznosti. A na kraju ništa ne biva tako strašno, “samo” što se izgubi dosta vremena prokrastinirajući, samim tim i novac, dobre prilike, kao i vreme koje se može provesti u miru i spokoju.

Preduzmi nešto danas – jer promena počinje iznutra, zar ne?

Preporuke s weba

Komentari