Piše: Provincijalac

Da se razumemo, ovaj tekst ne piše lekar. Piše ga snalažljivi inženjer. Tekst je pisan u priličnom haosu, i sigurno je mogao da bude bolji, ali šta je – tu je. U trenutku dok ga kucam, kao i svaki drugi, iz jednog tejka, i bez puno edita (oprostite na šumadijskom, morao sam) gledam Kalifornikaciju. Shvatim da uz seriju neću moći da napišem tekst, otvaram YT na kome stoji najnoviji video Srđana Noga. Ne ni to ne može ovo da isprati. Nova lista: Warren Zevon + Leonard Cohen! Čaša zaleđenog burbona, ne znam zašto, kako, a još manje odakle, ali tu je. Cigareta, do skoro najlepša, od nedavno od kako se pravi kod nas – đubre, ali imamo ambijent. I da ne objašnjavam detalje, izgubili bi nedelje. Hajde da probamo da definišemo PATOLOGIJU u ovom mom slatkom literarnom čedu.

Patologija pojam

PATOLOGIJA je, naizgled, neraskidiva veza dve osobe koja traje više od 10/20/30 godina i mutna je. Ona se najčešće pojavljuje u dve varijacije: dvopolna ili istopolna. Razmišljajući o ovom tekstu, shvatio sam da je ova druga takođe zajebana i da imam materijala i za nju, ali ćemo se držati ove prve, za sada.

Šta znači mutna? Baš to što i piše! Dakle, nije brak, nije zajednica, nije ništa a jeste sve.

Kako da znate da ste u patologiji? Jednostavno! Ako na pitanje ko ti je on ili ona ne možete da odgovorite jednom rečju! Dobro upamtite ovu definiciju!

Da nam svima olakšam, pisaću u muškom rodu, a vi prevodite.

“Šta ti je ona?”
“Ona mi je sve – prijatelj, partner, sestra, ljubavnica?”

DING DONG!

“Druže, u problemu si! Zašto ti je sve? Zašto ti nije samo žena?”
“Zato što sam oženjen, ili zato što je ona udata. Ali znaš, mi sve jedno drugom pričamo. Mi se razumemo. Tako je od vrtića!”

Pretpostavlja se da zajedničke dece nema. Zašto? Zato! Dopunio bih vam ovo, odmah, ali sam siguran da bih bio pogrešno shvaćen, jer ljudi ne vole da pročitaju istinu, pa ću samo ostaviti ovako.

Dakle, ona je sve, ali nije ništa. Kako je to moguće? Mogli bi da polemišemo satima na ovu temu, ali nam, kao i obično urednica to neće dozvoliti, pa ćemo lakše, na primeru.

PRIMER koji svi znamo

Ja nisam neki fan serija, ali definitivno ima nekih koje svi treba da pogledaju. Kalifornikacija je jedna od tih. Kao što već rekoh, gledao sam je sigurno 10 puta. Obično su to jako izazovni trenuci života, pa me svaki put “odradi” drukčije. Za one koji nisu gledali, on je pisac, lud pisac. Dolazi iz NYC u LA, postaje deo komercijale, useru mu knjigu sranjem od filma, on pije, upada u krizu, ne piše, itd.

Pitate se kakve veze ima? Nemojte da ste nestrpljivi. On nije sam. On ima dete, ali nema ženu. Zašto je nema? Zato što je nikada nije oženio. Zašto je nije oženio? Zato što je nije pitao! Kroz svih 7 sezona, on uzgaja svoju patologiju ka njoj. Ona mu zamera što gura kurac u sve što se miče, ali se uredno zabavlja sa likovima, od kojih je jedan zamalo oženi u prvoj sezoni. Na (ne)sreću ona uskoči u njegov auto i pobegne sa svadbe. Ne bih dalje da prepričavam.

Šta je ideja? Dok vam ovo pišem, na nekoj sam petoj sezoni, u kojoj je ona u braku. Sa likom koji joj je bio profesor na faksu. Pisac se odselio nazad u NYC, da ne smeta njoj i ćeri. Tamo se zabavlja sa nekom devojkom, sa kojom dolazi skoro do braka. Super su, slažu se, lepi su, i umesto da je zaprosi on raskida. Zašto? Zbog patologija koja postoji i prožima mu zdrav razum.

Da skratim – manje više sva sranja koja pravi u seriji on pravi zbog manjka njene pažnje i nedostatka nje. I svi će reći, on je budala. Ne, nije. A da li je ona? Ne, nije. Oboje su!

Kako nastaju patološke veze?

Odgovor na ovo pitanje je valjda logičan: iz velikih drugarstava ili prijateljstava, posle velikih izdaja, zatim razočarenja i još većih oprosta. I da, baš tim redosledom.

Patologija je, da se razumemo, velika kurva. Kao i oba njena aktera. To su ljudi bez hrabrosti da stanu pred svet i legalizuju nešto, što može a ne mora biti uzvišeno. Sa druge strane, kao pravi jadnici oni biraju da to kriju i svedu na nivo seljačke švaleracije između “kolega” koja je, siguran sam da ćete složiti, najodvratniji najljigaviji kliše, ikada, uvek i zauvek. Siguran sam da znate o čemu vam pričam.

Kako i zašto se ovo dešava, još uvek ne znam da odgonetnem. Pretpostavljam da je neko od aktera manje-više zauzet vezom ili brakom. Obično je to gluplja osoba, ali ne mora da znači. Tada ta osoba, objasni onoj drugoj da su oni zapravo bitni, a da ono što je legalno, zvanično, sveto i uzvišeno nije ni za kurac. Nošeni tako na krilima loženja i skrivanja od sveta, emotivni bogalji se osećaju živima. Produbljuju nešto što treba istrebiti pri prvom simptomu. Patologija, to vam je kao droga, ali neka najteža.

Dakle, zaključili smo, patološke veze nastaju kao rezultat neke velike ljubavi, koja nije dovoljno velika da iko za nju sazna. Ovde ćete isto čuti sijaset prezanimljivih objašnjenja. Najčešće su: žena mi nije tu, radi negde vani, njen muž joj ne posvećuje pažnju, ali se ne razvodi zbog dece, i slično.

Ovi abortusi od odnosa su jako zajebani iz više razloga. Mislim da je poređenje sa drogom, dosta adekvatno, ali da ga malo produbimo. Na ovaj način vi stvarate jedan “svet” koji zaista ne postoji. Pravdate ga, jadno – “mikrokosmosom”. Živite život van svoje prave porodice, sećate se, one, koju vam nije bila frka da odaberete i javno je pokažete svima. Bavite se osobom koju krijete ili koja vas krije jer niste dovoljno dobri, ili je ona, ili se oboje dovoljno glupi, pa pušite laži koje jedno drugom izgovarate.

Hajdemo nekoliko pasusa unazad.

“Šta ti je ona?”
“Ništa!”

“Kako ništa? Pa sa njom si?”

“Ne nisam sa njom, samo je jebem!”
“Sex je jako dobar!”
“Popijemo ponekad i kafu!”
“Jednom mesečno i ručamo!”
“Lepo i pričamo!”
“Razumemo se!”
“Čujemo se svakodnevno!”

DING DONG

“Druže, u problemu si! Zašto je ne oženiš? Tako brak treba da izgleda!”

“Ne razumeš ti to! Ovo je uzvišenije od braka!”

“Nije druže, nego si debil + fali ti malo muda!”

“Druže, ali takve se ne žene!”

“Zašto?”

I mogao bih ovako do sutra. Ali, evo prestajem, iz istog razloga kao i malopre. U čemu je razlika između ova dva dijaloga? Prvi je pičkast, neiskren i bolestan. Drugi je ufolijan, tako da “muško” bude faca, malo iskreniji ali nepošteniji. I takođe je bolestan. Priznajem, bilo bi zanimljivo čuti “njenu” verziju. Na primer: “On je uvek tu za mene. On me razume. Sve razume. Ali deca vole svog biološkog tatu. Moj suprug to i ne oseća, niti primećuje i onda je to u redu. Pu!”

Patologija: Ima li rešenja?

Sećate se onog filma kada psihijatar pita mafijaša zašto vara ženu sa kurvama, a on mu odgovori: “Prijatelju, pa ne mogu to da radim svojoj ženi, ona tim ustima posle ljubi našu decu!”

Ako ste već našli nekoga kome možete da radite to nešto, i da vam ne smeta da ta osoba tim istim ustima poljubi vaše dete, to vam se dragi moji zove poklapanje. A ne “sve” ili “više od braka”. To vam je blagoslov, ako ovaj tekst svedemo na samo seksualni momenat. Ako pričate i pijete kafu, posle “toga nečega što nećete da radite sa ženom” pa zar ne mislite da to nešto znači?!

Ne, naravno da ne mislite, jer da znate da mislite ne bi bili tu gde jeste. Zarobljeni u osnov svake laži i zajeba ovog sveta a to je “patološka povezanost”. Zašto navodnici? Zato što tako nešto, zapravo, i ne postoji. Kako ne postoji, sigurno se pitate? Čemu onda ovaj tekst? Ne postoji, jer je patologija u svojoj psihijatrijskoj osnovi samo šifra za slabiće. Na nju se pecaju neoivičeni ljudi, koji nisu od roditelja naučili da je brak ono čemu treba da se teži. Zdrav brak i zdrava porodica. I kada počne brak završava se momaštvo i devojaštvo. Jednom mi je jedan pijani valjevski vinar rekao da postoji jednina, množina i dvojina. E u tome je trik. U dvojini!

Odabrali ste svog čoveka/ženu i bavite se njom. Pravite svoja čuda. Popravljajte se, unapređujte, svađajte se ali ostanite svoji. I ovo nije floskula, već surova istina. Znam da vam ne ide u prilog, vama jadnicima modernog doba u kom je bolji dobar razvod nego loš brak, ali se setite da ste tu neku osobu već jednom izabrali.

Ako ste je izabrali iz pogrešnog motiva, u redu je da to prekinete ali ne i da serete i pravite druge ljude ovnovima. Kako da vam još plastičnije objasnim? Razvedite se pa se jebite, ne obrnuto. Seljački je, ispod časti i ružno je, šta god da vi mislili. Očigledno je da ne mislite, čim to radite, ali dobro. Isto važi i za drugu stranu. Muškarci koji jebu udate su još gluplji. Pitate se zašto? Pa kad se jebe sa vama i vara čoveka kome je rodila decu, šta mislite da je tek vama u stanju da uradi. I namerno insistiram na jebanju, jer to i jeste to. Samo se švalerki ljudi stide. I švalera, naravno. Sve ostale pokazuju. Svi ostali su u redu. Dajte se ljudi, opasuljite. Švaleranje je prestalo da ima smisla još od “Boljeg Života”, a tamo je i bilo čestitije. Tamo direktor jebe pevaljku, i to jeste bio simpatičan stereotip, ali isključivo zbog Sneže Savić.

Nemojte kao jeftine kurve ispod Plavog mosta ili iz Picinog parka da trčite tamo-ovamo za 100€. Nemojte, ružno je. Porašće vam deca, a oni to pamte. Ne vredi taj kapital, ništa. Ne vredi ni garderoba, ni torbe, ni automobili, ni kafe, ni ručkovi niti bilo šta. Ne vredi zato što ćete puno govana pojesti zbog toga. A ona smrde, i čini se da nisu baš ukusna. Pisao sam vam u prethodnom tekstu, samo pročitajte. Nije ovako eksplicitno, u nekom je stihu, ali izgleda nije upalilo, pa sam morao ovako.

Praktični saveti?

Sve ovo lepo zvuči, ali je malo neodrživo. To je ta neka nova omiljena reč. Hajde za kraj da pokušam da u 10 tačaka ovom tekstu dam završnicu kakvu zaslužuje. To je ona koju, na primer, ne radite svojoj ženi, jer će ona tim ustima posle poljubiti vaše dete 😊:

1. Birajte partnera srcem a ne stomakom, nije Vasa Ladački bio lud, već glup. Kasno je shvatio. Vi možda nećete imati tu priliku da shvatite tako nešto.
2. Ne pravite/rađajte decu, svakome. Ne tripujte se da tako nekoga vezujete za sebe. Naprotiv, samo sebi stavljate cenu oko vrata, pošto smo apsolvirali da je svaki razvod moguć, uz odgovarajuću apanažu.
3. Ne jebite se sa strane. Ako vam nešto fali u kući, iskomunicirajte i probajte. Ne boli. Jednostavnije je, i nikome ništa ne morate da objašnjavate.
4. Ne dopisujte se sa osobama suprotnog pola. Uspeli smo da useremo sva tehnološka dostignuća i dovedemo ih na nivo alata za flert i jebačinu. Ako primetite da se sa nekim dopisujete više nego sa partnerom, blokirajte i zaboravite.
5. Budite iskreni prema sebi, prema drugima ne morate. Lažite ceo svet, samo nemojte sebe.
6. Ne stidite se svojih izbora, ali ih pametno donosite. Opet, čisto da izbegnete objašnjenja, kasnije. I ne nemojte da mislite da ih ne dugujete, itekako ih dugujete, a sačekaće vas, kada vam bude najteže, a najčešće ćete morati da se pravdate svojoj odrasloj deci. U tom trenutku ćete poželeti da vas nema, ne pitajte kako znam. Gledao sam jednom, sa strane. I nisam bio jedini u publici. A to što deca mogu da kažu prvo majkama, a onda i očevima, ne može ni sam đavo.
7. Ne tripujte se da ste različiti, pošto niste. Svi smo jebeno isti, razlika je možda samo u nijansama, a one su jako predvidive.
8. Srce može da se deli, ali isključivo kao kod Šabana – pre nje i posle nje. Nema dve nje. Niti dvojice njih. Ako ste kreirali takvu situaciju, bežite pre nego što dođete u situaciju da morate da birate. Taj izbor će vas boleti više nego smrt. Tu dileme nema. Poželećete da ste umrli. A ako ste iole čovek, teško ćete se pogledati u ogledalu.
9. Niste šmeker ako ste jebač, već ste klošar. Niste ribe ako varate partnera već drolje. I to je tako, što bi rekao onaj bogalj.
10. Razgovarajte sa partnerom, idite kod psihologa, savetnika, kod roditelja, kod prijatelja. Nije sramota pričati i pitati, sramota je sve drugo.

Pročitali ste, sve ovo i siguran sam da se pitate, pa ovo su pre „saveti za dobar odnos“ gde nestade patologija sa početka priče. Nije nestala, jer nije ni postojala. Patologija je laž dve greške prirode koje nemaju muda da stvari postave onakvim kakve jesu, nego je produbljuju i od nje prave nešto mistično.

I možete da birate, uvek, da odete na minimum 10 seansi, pa da vam fensi beogradski lajf kouč kaže ovo na fensi kauču, ili da pročitate kako stvarno jeste.

Čim se nečega stidite, to nije vaše. Čim ga krijete, nešto tu nije u redu. Zasrali smo ovaj svet onog trenutka kad smo ga iskomplikovali. Iskomplikovali smo ga kad smo pomislili da smo pametniji od svojih roditelja. Pomislili smo da smo pametniji kad smo počeli da se smejemo običajima i ritualima.

Ne možete istu osobu i voleti i mrzeti. Ne možete sa nekim biti i ne biti. Bez svakoga se može, ne dozvolite sebi da to saznate na onaj teži način, koji mnogo boli.

Jednom sam davno, na tviteru napisao: “Razumeš pa zavoliš!” Tu ste pogrešili. Niste razumeli, a ljubav ste prelako shvatili. A ona je, jedina “ono nešto”. Ona je iznad Himalaja i ispod olupina Titanika. Zbog ljubavi se ratuje, zbog ljubavi se pišu pesme. Zbog nje se i lomi i peva i rade smešne i glupe stvari. A ako je ljubav, onda se ne krije. Ako je ljubav onda se priča na sav glas. A ako nije ljubav, a vi je tako predstavljate onda se baš jadni, manipulativni i koristoljubivi. A karma je baš kurva, ne znam da li vam je to ikada iko rekao. Imate puno dokaza, kroz istoriju celog sveta, za to.

Najlepša definicija ljubavi je da je ljubav odgovornost za dobrobit osobe koju volite.

Kažu da kada leptir mahne krilima na Tajvanu, napravi buru na drugoj strani planete. Faktori koji izgledaju nevažno imaju jako ozbiljan uticaj na ljude i prilike u našim životima. Sitni izbori nose krupne promene. Po logici stvari veliki izbori nose još veće. Zamislite šta tek rade vaše reči i postupci. Zamislite šta rade nekome pored vas. A vi se tih, ljudi, da se vratim na poentu još i stidite. Šta nije u redu sa vama? Ništa, to mogu da vam potpišem.

Put kojim idete može da bude divan i sunčan, ili kišovit i mračan. Sve zavisi kako je leptir na nekom drugom kraju planete mahnuo krilima. Mislite o tome, pre nego što patologiji napišete ono jadno “nedostaješ mi”, a onda legnete i pojebete partnera, zato što to tako treba, a sve u svrhu da ne posumnja, jer na taj način štitite onoga ko vam je bitan. Da li vam je bitan? Da li ste iskreni? Da li ste normalni? Ili ste samo jedan jadni mali bezdušni i glupi lažov?

Mislite o tome.

Laku noć.