Tako je, u pitanju je Pijanista, sjajni mladi umetnik koji je stekao rispekt zahvaljujući muralima koji se mogu opisati kao sinergija nadrealizma, performansa i intelektualnog bunta.

Jedan od naših najboljih pijanista doba u kom živimo zapravo ne “udara” po dirkama. Umazan spektrom šarenih boja, neretko iznad tla, balansira na skelama sa četkom, valjkom, sprejovima, skidajući sivi plašt sa našeg grada, ali i nekih drugih, širom države, dajući im nov izgled. Živopisni umetnički izraz i svojevrsne poruke na zidovima ukrašenim njegovim muralima mnoge su naterali da zastanu, fotografišu se ili ubrizgaju dozu inspiracije za svoje kreativne poduhvate. Nakon pet godina na ulici, Andrej Josifovski će pred vama izložiti šta je sve radio i gde je bio, Pijanista koji je učinio da zidovi zasviraju.

Šta će ljudi moći da vide?

– Od onoga što do sada nisu mogli da vide su neki potpuno novi uglovi mojih radova, nikada do sada emitovani video snimci nastanka pojedinih murala i naravno, monografija!

Koliko ti znači i da li te sve više ljudi prepoznaje kako na ulici i svečanostima, kao i tvoj rad?

– Velika je to stvar, ali i odgovornost koju sa sobom nosim. Istinski se borim za kulturu i umetnost, pa mi taj publicitet odgovara kako bih mogao da širim svest o tome koliko je to važno za jedno društvo.

Kakvu poruku Pijanista želi da pošalje?

– Pijanista, koliko ga ja poznajem, uvek upire direktno u probleme ili kako bi se u narodu reklo “prstom u oko”. Poruke su oštre, ali šta je jedan rad bez poruke – ništa, samo obična dekoracija.

Šta najviše pamtiš za ovih 5 godina na ulici?  

– Urban district grada Beograda – Bežanijska kosa i moj festival ulične umetnosti Runaway, Muzej na otvorenom! Sve ostalo je pre, posle i za vreme…

Кao dečak koji je odrastao na zemunskim gradilištima i koji je kasnije postao arhitekta, Pijanista spaja u svojim radovima ljubav prema prostoru grada, prema gradu koji je večito u fazi promena i ljubav prema uličnoj umetnosti velikog formata.

Stoga, njegova značajna dela izlaze iz okvira očekivanog i ulaze u domen konceptualnog sjedinjavanja s gradom. Nakon njegovih radova na vodi i murala na krovu, strit-art u Beogradu je prešao na novi nivo, pa će u narednim godinama biti zanimljivo pratiti razvoj scene na kojoj će ulični umetnici imati zadatak da iskorače iz ovako zadatih okvira. Nadajmo se da će beskrajna posvećenost i fascinacija gradom grafitera i strit-art umetnika rezultirati još smelijim i još provokativnijim radovima u Beogradu, ne bi li naša kulturna javnost prepoznala vrednost ulične umetnosti i shvatila da to nisu samo žvrljotine, već radovi inteligentnih i promišljenih umetnika koji vole ovaj grad.“

Ljiljana Radošević, istoričarka umetnosti