Međutim, posebno u početku, doći do klijenata, kontinuiteta u radu, uspešne saradnje i uslova koji donose benefit za obe uključene stranke nije nimalo lako. O ovome gorućem pitanju za mnoge pričala sam do sad nekako usput i ne baš konkretno, ali eto možda prilike da pokažem svima da je moguće, izvodljivo, kao i da iako se u Srbiji uspeh ne prašta, to je mala cena za slobodu i kvalitetne odnose sa saradnicima i kolegama kakve možete da stvorite.

Kako izgraditi sebe dovoljno da možeš da biraš sa kime radiš?

Kada sam počela da učim o digitalnom marketingu, upijala sam svaki izvor na koji bih nailazila, a imajte u vidu da tada nije bilo baš ni toliko izvora, niti grupa, niti kolega koje vode beskrajno kvalitetne radionice, niti edukacija. Išla sam na meetupe, na susrete, pričala šta želim da radim. I-radila sam besplatno.

Prvi klijent koji mi nije plaćao, ali mi je dao da vodim njihove mreže, i danas, 10 godina kasnije, je moj klijent i danas mi plaća.

Drugi klijent kojem sam izradila strategiju digitalne restrukturizacije je Narodno pozorište gde sam bila na praksi u njihovom marketinškom odeljenju. U svom izveštaju sam izložila prednosti komunikacije sa publikom putem digitalnim kanala i mreža, kao i efikasnost u smislu odnosa troškova i dobiti.

Sledeće sam 2010. izradila master temu o društvenim mrežama i agitaciji publike, pristupu i segmentaciji, ne znajući ni sama sasvim tada koliko će se to sve u mojoj tezi obistiniti. Doživela sam da čujem sledeću rečenicu od strane mentora: “Koleginice, Vi preuveličavate važnost društvenih mreža.” I to vam je eto, tako. Neće uvek svako u svakom momentu podržati vašu viziju, ali ja sam znala da greše, kao i moja mentorka supervizor, Lidija Varbanova, tada profesorka u „Džon Molson Biznis Školi“. Prihvatila sam to da moj model marketinga neću laku implementirati, ali sam tražila sve vreme na koji način će to biti moguće. I tako sam došla do kontent marketinga i inbound marketinških strategija. Uvek sam verovala da jedan kanal nije dovoljan, kao i da marketing na mrežama i online nije sam po sebi dovoljan, iako moćan alat. Verovala sam da će moje vreme doći i došlo je.

U svet SEO i kopirajtinga ušla sam regularnim konkursom jedne beogradske agencije, a link mi je poslao dobar prijatelj. Iako je bio među suvlasnicima, ništa mu nisam rekla dok mi nisu javili da su me primili. Čak su me pitali zašto nisam ništa rekla, da ga znam. Moj odgovor je bio jendostavan.

Uvek u životu želim da budem tamo gde pripadam, gde mi je mesto i gde kreiram neku vrednost. A to ne mogu ako moj rad ne valja ili nisam za to. I tako sam postala kopirajter.

Uz SEO stručnjake i njihove povratne informacije sam rasla, upijala svaki savet, uočavala kako mogu da napišem nešto još bolje, bolje, bolje.

Išla sam na tone obuka, i uvek navodim novembar 2016. ili 2017. kao mesec u kojem sam pored regularnog posla u školi stranih jezika, vođenja dramske sekcije, pisanja vikendom za ovu agenciju, ovih klijenata za koje sam radila for free, društvenog i porodičnog života, uspela da prođem oko 40 sati obuka i treninga. 40. Sati. I taj mesec je za mene doneo svu promenu.

Ništa na svetu nas ne kali kao praksa i iskustvo. Džaba sva čitanija, kursevi i radionice, ako se ozbiljno ne prione na rad i baci u akciju.

Kako sam došla do prvih klijenata?

Danas radim za jednu od top američkih marketinških agencija, i to komplet kontent strategije i izrade sadržaja za online, kao i audite, analize, strateške planove i naravno, blogove, kopirajting i lekturu.

Do ovakvog jednog, izuzetnog klijenta, koji ulaže i u moju obuku, pa sam trenutno na kursu za neuromarketing i ubeđivanje koji mi plaćaju, došla sam zaista preko raznoraznih klijenata.

Oni su bili iz sfera industrije, ali baš raznovrsne. Radila sam u sferama ugostiteljstva i turizma najviše, onda prodaje, opreme, medicine, umetnosti, prevoza, zubara, kondimenata, mode, začina, IT industrije…Jedino možda nisam radila marketing za folije za plastenike, mada sam pisala veliki broj tekstova na tu temu, možda eto i ovaj sad prođe kao neki tog tipa. Ali to je već baclinking koji uspešno radimo za veliki broj klijenata, nudeći vrednost za novac, originalni i prepoznatljiv sadržaj, kao i iskustvo u vođenju portala koji imamo i Hadži Sonja Martić i ja. Ja sam vodila u IT firmi uspešni regionalni sektor za jedan internacionalni magazin, ona regionalni za jedan privatni konglomerat, a sada obe vodimo svoju priču i nepokolebljive smo u tome.

Sve što sam navela nije padalo s neba. Aktivno sam govorila ljudima šta radim i šta želim da radim, i tačno i precizno koliko znam i šta nudim. Radeći za neke smešne honorare, učila sam mnogo. Važi ono koliko para, toliko muzike, a poenta je da se nađete s nekim u domenu odnosa cene i kvaliteta. Ako ste na početku – OK je da ne znate sve. Ali, nije OK da naplaćujete to svoje neznanje preko grbače klijenata.

Tako sam se ja vodila parolom – naplaćujem koliko mi je udobno, da znam da vredi toliko, ali i da cenim priliku da učim. I dan danas sam sa većinom starih klijenata u kontaktu.

Imajte u vidu da najčešće bude teško da postojećim klijentima dižete cene, zato je bolje naći druge sa kojima ste na sličnom nivou. I to je OK. Možda krenete u drugim smerovima, ili vas pak nešto više ne motiviše tu. Umela sam klijente i da osnažim da samostalno preuzmu rad. I ljudi budu zahvalni. Nismo u ovom poslu da deremo bilo koga, a ja se vodim onim budi prema drugima onakav kakav želiš da su prema tebi. I to se vidi.

Nikada se nisam reklamirala, uvek su mi dolazili klijenti po preporuci, preko poznanika, ili sami poznanici koji vode svoj biznis. Ovo je sasvim logično jer ako neko poznaje vas lično, zna kakvi ste već, mnogo je lakše i verovatnije da će vam dopustiti da se uključite u njegovu priču. Jer ne dobijate vi samo honorar, vi delite sve sa klijentom. Zato danas itekako oprezno biram sa kim sarađujem i odmeravam da li je to poštovanje uzajamno i do kog nivoa. Nekad, zaboli. Iznenade vas ljudi. Razočaraju. Ali, hoćemo li reći da nam se to ne dešava i privatno? To su sve procesi i to je tok preduzetništva, ne shvatajte ništa lično.

Međutim, morate sebe shvatati lično, itekako, a i voditi računa o tome kako će svet koji vas ne poznaje da vas vidi.

Kako izgraditi sebe dovoljno da možeš da biraš sa kime radiš?

Kada govorimo o ličnom brendu, apsolutno da, lični brending i online slika su važna stavka u akviziciji klijenata. Svako će pogledati vaše online naloge, proveriti vašu reputaciju, tragove, gde ste, šta o vama ima. Posebno LinkedIn i druge društvene mreže moraju biti barem iole reprezentativne. Ja ih oduvek vodim ekstremno lično, sem LinkedIna.

Ali, zaista sam se uvek trudila da sve što delim bude odraz mojih interesovanja i onoga što nalazim zanimljivim. Meni društvene mreže nisu mesto za pametovanje previše, to su mreže za društvo, za deljenje zabavnog, ličnog. I ja sam takva. Drugo su grupe u kojima se usuđujem da dajem komentar stručnog, iskustvenog tipa, pa kako god on bio prihvaćen. To možda i okoreli forumaš u meni uživa u konceptu threadova i tema, konstruktivne rasprave i deljenja znanja. Problem je sama energija i komunikaciono nevaspitanje koje je izuzetno prisutno na brojnim mrežama.

Rad od kuće: izazovi, prednosti i šansa za razvoj

Ipak, ako frizeri, advokati, arhitekte, mogu da biraju s kim će da rade, da nude koncept ekskluziviteta, mnogi digitalci imaju pravo da odrede ko će im biti klijentela.

Za potrebe ovoga ja imam jasnu sliku toga šta je za mene idealan klijent i kakav rad meni odgovara.

To je klijent koji:

• Daje jasne instrukcije
• Pruža informacije blagovremeno
• Razume kontekst i koncepte
• Ulaže u neophodne aktivnosti
• Poštuje moj ekstra trud i rad i prepoznaje vrednost koju neretko dodatno unesem
• Ume da popije pivo ili rakiju i deli svoje uspehe sa zaposlenima
• Sa kim mogu ponešto lične prirode da podelim
• Ko je pre svega čovek

Prevarila sam se, ne jednom. Nažalost, dešava se. I dan danas ne znam kako, ali ima tog nekog instinkta koji ne poslušamo možda jer nam se dopadne tema, ili problematika, sektor ili honorar, iskreni da budemo.

Ali to je sve u rok službe.

Ja sam ono što jesam, uvek i svuda, primereno kanalu komunikacije. To je put. Pitajte. Tražite. Budite iskreni. Budite oprezni.

Ne možete pisati nekom za saradnju u 4am. Ne možete poslati suvi CV ili početi komunikaciju sa „E, jel vam treba account?“. Ne šaljite svoje materijale unaokolo i besciljno. Uložite vreme i napor da zaista vidite ko bi imao benefite od vašeg rada, ponudite kroz svoj rad rešenja. Ne lakomite se na pare, ali ako osetite frustraciju zbog nedovoljnog honorara – tražite više. Ponudite još nešto, ali nemojte trpeti, jer će trpeti i vaš rad. 100%. Komunicirajte.

Klijenti će doći ako svoje vizije delite sa svetom, jer ljudi pre svega sarađuju sa ljudima. Naravno da primeri vašeg rada treba da govore o nešto o vama, vremenom ćete ih imati sve više merodavnijih, od onih koje nabavite radeći volonterski, for free, do ovih plaćenih. U jednom momentu ćete shvatiti da se taj sav život desio, da ste negde pronašli ljude slične vama koji takođe uspešno rade i vođeni su istom filozofijom.

I dan danas smatram da je jedan idealan klijent bolji od nekoliko koji će vas crpeti, a opet – treba imati uvek više klijenata i nikad ne rizikovati da spadnete na 0 prihoda, a to uz štednju i ulaganje, jeste i kako ćete se zaštititi od nepovoljnih okolnosti.

Ja ne kažem da je ovo pristup koji će da vredi za svakoga. Iza ovog pristupa su sati i sati rada, griženje za sticanjem iskustva, krvave noći i sastanci, teška iskustva, fizički bol, stresovi i još veći kontinuirani rad na sebi, pasivno učenje i aktivne edukacije.

Ovo je moja priča, a ja danas živim život kakav sam sanjala. A to i svima vama koji čitate želim. Možete vi to. Samo – počni!