Ako je ljubav to što deci treba, kako je pružiti?

Odgovor na ovo pitanje deluje jako jednostavno, međutim ako posmatramo razvojne izazove deteta ne kroz prizmu deteta, već kroz prizmu izazova koje dečiji razvoj može postaviti roditeljima, vrlo brzo uviđamo da je rad na pružanju ljubavi detetu zapravo rad na sebi.

Veliki broj roditelja bi najradije upakovao dete u rebrasti karton u rolni i jastuke i sunđere da se nikada ne bi povredili, zatvorili ih da se nikada ne bi razboleli, hranili ih jer je tako lakše, a i nema haosa i nereda i mrva toliko, oblačili ih i obuvali jer je brže, i tako dalje. Davanje ljubavi detetu neretko podrazumeva to da idemo i preko nekog prvog instinkta, te da detetu pružimo optimalnu distancu i zdravu separaciju, omogućimo im da dođu do zona narednog razvoja, kao i da uvek budemo konstantni objekat kroz sve faze razvoja tolerancije na ambivalenciju. Ovo je vrlo sveden i uprošćen opis psihodinamskog pristupa razvoja dece, a svaka od navedenih stavki jeste neiscrpna i obimna tema za sebe.

Možda je lakše posmatrati ih kroz ono što može da se desi ukoliko se ne postignu usvajanja svih veština, odnosno ako one skrenu u maladaptacije ili ako zbog neadekvatnih rešavanja stadijuma dođe do regresije u zonu prethodnog razvoja.

Svi žele samostalnu, odgovornu, vrednu, sposobnu decu…na papiru. A istina jeste da je danas roditeljima više nego ikada pre potrebno dosta pomoći da razreše sopstvene šeme i mehanizme kako bi zapravo razumeli mehanizme razvoja deteta i ucelovili i samu dečiju prirodu i temperament, ali i sebe, posebno majke, u tome da je idealno biti samo “dovoljno dobra mama”.

Šta znači to da smo deci potrebni samo mi?

Deci smo potrebni mi, autentični mi, oslobođeni stega reaktivnog, sposobni da uz veštine neutralizacije i mentalizacije postignemo svesne izbore, respons, i da adekvatno prepoznamo i odgovorimo na bazične dečije potrebe.

Jedna od osnovnih veština koje kao roditelj možemo imati jeste konstantnost.

Konstantnost objekta je, kao pojam, u psihoanalitičku literaturu uveo Hajnc Hartman. On je ovim pojmom hteo da označi stadijum u kome se sve dublja detetova veza sa voljenim objektom stabilizuje i postaje proširena unutrašnja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Hartman je smatrao da usvajanje ove sposobnosti zavisi od razvoja „stalnosti predmeta“, tj. od kognitivne trajnosti mentalne predstave nekog predmeta kada je on fizički odsutan i od ‘izvesnog nivoa neutralizacije’ agresivnih i libidinalnih nagona. Dete je, dakle, na najranijem uzrastu, svesno objekta (majke) dok ona zadovoljava njegove potrebe i dok mu je u vidnom polju. Vremenom (i razvojem kognitivnog aparata), mentalne predstave objekta postaju trajnije (mogli bismo, običnim rečima, mentalne predstave nazvati „uspomenama“ koje se učvršćuju). Razvija se i sposobnost pamćenja. Između deteta i majke razvija se veza koja je prisutna iznutra, u detetu (naravno, i u majci), i kada majka nije fizički prisutna i kada ne zadovoljava njegove potrebe. (OLI psihodinamski pristup)

U O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Psihoterapiji konstantnost objekta, prema funkciji koju obavlja, osnivač O.L.I. metoda, Nebojša Jovanović naziva “stabilizator psihe” i spada u bazične emocionalne kompetencije, sposobnosti za obradu i upravljanje emocijama na koje su sastavni delovi složenijih sposobnosti-sposobnosti za ljubav i rad. Rad na razvoju bazičnih emocionalnih kompetencija je osnova O.L.I. Metoda.

1. O.L.I. metod se usmerava na dve ključne, složene sposobnosti: sposobnost za ljubav i sposobnost za rad. Ove dve složene ljudske sposobnosti su, kao „lego kocke“ sastavljene od određenog broja manjih, jednostavnijih kockica – bazičnih emocionalnih kompetencija:

• sposobnost za mentalizaciju i neutralizaciju (regulator i artikulator psihe),
• celovitost objekta (lepak psihe),
• konstantnost objekta (stabilizator psihe),
• tolerancija na ambivalenciju (usmerivač psihe),
• tolerancija na frustraciju (imunitet psihe),
• volja (motor psihe),
• inicijativa (pokretač psihe).

Ovde vidimo da je konstantnost objekta jedan deo široke palete sposobnosti koja se razvija upravo u fazi ranog razvoja.

4 razvojne faze deteta po Eriksonu

Poznati razvojni psiholog i psihoanalitičar Erik Erikson tokom svog profesionalnog rada veoma intenzivno se bavio definisanjem i proučavanjem životnih faza kroz koje čovek tokom svog života prolazi. Njegova koncepcija usvojena je od strane velikog broja stručnjaka koji se bave proučavanjem ljudskog razvoja od rođenja do smrti (takozvane ontogeneze). Erikson smatra da svaka od tih faza sadrži razvojni zadatak, odnosno krizu koji bi trebalo da se razreši do izlaska iz faze koji je uglavnom uslovljen vremenom i životnim okolnostima, inače će se kriza preneti u narednu fazu, ali usložnjena i pojačana dodatnim krizama karakterističnim za tu fazu.

Tako Erikson detinjstvo opisuje kroz ukupno četiri faze.

1. Prva faza nazvana je faza sticanja osnovnog poverenja i traje tokom prve godine života. Osnovni zadatak ove faze je izgrađivanje poverenja koje predstavlja temelj kasnijeg samoprihvatanja i ljubavi prema drugima, a po uzoru na odnos sa majkom, odnosno sa osobom koja se stara o detetu. U slučaju neuspešno izvršenog zadatka, može doći do izgradnje osnovnog nepoverenja koje dalje obeležava put ka identitetu.
2. Tokom druge godine nastupa faza sticanja autonomije, a njen zadatak je sticanje samopouzdanja, osećanja moći i ponosa spram doživljaja deteta da je nemoćno, loše i neposlušno.

3. Sledeća je faza sticanja inicijative, koja se odvija tokom predškolskog uzrasta, a njen zadatak je upravo izgrađivanje inicijative, koja će kasnije biti osnova za težnju ka postignuću. U slučaju neuspeha javljaju se agresija, otpor i stid prema svemu što je novo, propraćeno osećajem krivice kada se rešenje problema ne traži u poznatim i dozvoljenim okvirima.

4. Kada je već u školi, dete ulazi u fazu usvajanja odgovornosti. Osnovni zadatak ove faze je identifikacija sa figurom učitelja koji se pojavljuje u detetovom životu. U ovoj fazi menja se odnos deteta prema roditeljima i prema sebi. Ukoliko je dete preterano izloženo zaštiti i poređenju sa rezultatima svojih vršnjaka, ono može pokazivati tendenciju ka nesamostalnosti ili osećanju inferiornosti, što za posledicu može imati neusvajanje odgovornosti i razvijanje osećanja manje vrednosti.

Ljubav i konstantnost, bezuslovnost i dostupnost, pre svega majke, spremne da pusti dete i prihvati ga u njegovom vraćanju nakon osvešćavanja da nema svemoćnost bez kažnjavanja i trigera odbacivanja do kojih neretko dolazi, jesu bazični preduslovi odgoja zdrave dečije psihe. Znate kad se majke hvale kako dete neće ni sa kim drugim, kako neće da se odlepi od nje, kako samo biva uz nju…znate i situacije u kojima deci fale životne veštine i samopouzdanje kroz kontinuirano uglavnom nesvesno slanje poruka da je manje sposobno, da ne može, da ne treba, da će mama umesto deteta, itd. Koren takvih nerazvijenih kompetencija može biti u velikom broju uzroka, ali oni su uglavnom umreženi upravo sa manjkom nepoverenja u to da je majka zapravo tu i zainteresovana, istinski prisutna, empatična i reaktivna na dečije potrebe, da je tu i nakon faze ambivalencije i razvoja prefrontalnog korteksa kod deteta, sa pomešanim porukama o svetu i odnosima u njemu, dostupnosti i realističnosti uspeha i kapaciteta, kao i lišavanja deteta zdrave odgovornosti kroz zadatke i obaveze u okviru doma.

Negde smatram da se roditeljstvo treba malo vratiti u okrilje zdrave porodice pre svega, intime i jasnih uloga majke i oca, gde koliko god da želimo možda, nismo sasvim isti, niti su naše razvojne funkcije iste, iako po potrebi mogu da se i kompenzatorno koriste.

Ne zaboravimo da je detetu dovoljan makar JEDAN dobar, stabilan i zdrav primer, a ako niko drugi-budite to upravo VI!

Poklanjajte deci vreme i svoje iskustvo, a ne kule, kamione i avione. Volite ih bezuslovno. Radite na sebi. Lični razvoj je najbolja investicija koju možete napraviti za svoju sveopštu budućnost na svim poljima.

Izvor: OLI, Sposobnost za ljubav i Rad, Zelenaučionica

Marija Todorović, OLI trener ličnih veština na superviziji, pedagog sa decenijskim iskustvom u radu sa decom i odraslima, mama četvoro dece i još ponešto

The post Zašto vam za dete ne trebaju kule i avioni, već ljubav i samo VI appeared first on Moodiranje.

Ljudi koji rade u sektoru nege pacijenata na samrti često se susreću upravo sa nizom kajanja ljudi koji osećaju da nema više vremena, niti da se vreme može vratiti. Sedeći pored kreveta umirućih muškaraca i žena dok pokušavaju da se pomire sa vremenom provedenim na ovoj zemlji i mislima koje ih prate, iako je svaka priča jedinstvena, uočavaju da se izvesna razočaranja uvek nekako ponavljaju.

Negde se izdvaja devet konkretnih kajanja koje su izrazili pacijenti na samrtnoj postelji. Možda nas ona mogu naučiti kako da počnemo da živimo boljim životom danas, a svakako barem da se zapitamo – koliko toga mi propuštamo danas.

9 najčešćih kajanja koje ljudi imaju na kraju života

1. Kajanje što nisu davali više ljubavi ljudima koji su im najvažniji.

Mnogi ljudi su izrazili žaljenje što nisu imali više razumevanja, brige i prisutnosti prema ljudima koji su im bili važni. Želeli su da su imali hrabrosti da češće govore „volim te“.

Odvojite nekoliko trenutaka da napišete pismo ili telefonirate nekome koga volite i date mu do znanja koliko vam je stalo. To će im značiti puno sigurno, a i vi ćete se osećati daleko bolje.

2. Kajanje što nisu bili bolji supružnici, roditelji ili dete.

Ljudi se često kaju što svoje porodice uzimaju zdravo za gotovo. Na kraju krajeva, kada se smrtno razbole ili dođu do samog kraja života, njihove porodice su bile te koje su bile uz njih da ih drže za ruku, pružaju ljubav i druženje i brinu o njima 24 sata dnevno.

Čak i ako vaša porodica nije savršena, oni su verovatno ti koji su tu za vas kada vam zatrebaju. Ne zaboravite da im svakodnevno izražavate zahvalnost.

3. Kajanje što su proveli toliko vremena radeći.

Mnogi su radili duge, teške poslove i smene, i neretko se javlja upravo kajanje što su propustili važne trenutke u životima svoje dece. Radeći preterano, gonjeni ambicijama iznad potreba, lako se dešava da ljudi nikada zapravo ne upoznaju dobro one sebi najbliže, decu, njihove važne ljude, pa i promene kod partnera. Neretko bude kasno da se nadoknadi izgubljeno vreme. Tada osobe teško sebi u potpunosti oproste što su birale vreme na poslu umesto sa dragim osobama. Iako je novac dobra motivacija, i iako imamo brojne želje, želimo bolji auto, bolji stan, redizajn kuhinje (koji ako želite zaista savetujemo da pogledate ovde), više putovanja, više, više, više…nekad je zaista i dovoljno, posebno uz blagovremene pametne izbore.

Zapamtite da imate izbora kada je u pitanju vaš posao. Izaberite kompaniju koja ceni zdravu ravnotežu između posla i života. U redu je da s poštovanjem odbijete dodatne zadatke koji bi zahtevali da radite duže od predviđenih sati. Vaš posao je važan, ali postoje i druge stvari u životu koje su jednako važne.

4. Kajanje što nisu više rizikovali.

Mnogi su smatrali da ih je strah od neuspeha naveo da delaju previše oprezno, da ne rizikuju. Znali su da su mogli da imaju bogatije i ispunjenije živote da su barem ponekad rizikovali i poremetili status kvo. Kajanje ovde je upravo zbog tog nepoznatog ishoda akcija koje nikada nisu preduzeli.

Razmislite o tome da napravite listu svega što ste ikada želeli da doživite u životu. Zatim počnite da ih ostvarujete i zaokružujete jedno po jedno i gledajte kako se vaša sreća (i vaša zona udobnosti) dramatično širi.

5. Žele da su bili srećniji i više uživali u životu.

Većina ljudi je žalila zbog vremena koje su izgubili brinući o stvarima koje su van njihove kontrole. Nisu shvatili da su sposobni da biraju zabavu i sreću dok nije bilo prekasno.

Provedite nekoliko minuta svakog dana radeći nešto što volite i što vam donosi radost.

6. Kaju se što nisu živeli svoj san.

Doživotni snovi mnogih ljudi ostali su neostvareni jer su bili previše zabrinuti oko toga da prvenstveno pokušavaju i istrajavaju u tome da ispune nečija (najčešće tuđa) očekivanja.

Vi ste jedini koji znaju šta je najbolje za vas. Dozvolite sebi da budete otvoreni za beskrajne mogućnosti. Kada zamišljate svoj san, zapamtite mantru, „ovo ili nešto još bolje“.

7. Želeli bi da su se bolje brinuli o sebi.

Većina pacijenata je mislila da da su bolje jeli, spavali više i obraćali više pažnje na svoje zdravlje i dobrobit, možda se ne bi razboleli. Želeli su da su brigu o sebi učinili više prioritetom.

Odvojite vreme da idete u šetnju prirodom, odspavate ili meditirate svaki dan.

8. Kajanje što nisu učinili više za druge.

Bezbroj želja ovog tipa dolazi od ljudi koji su želeli da su mogli da naprave razliku kroz ljubaznost, saosećanje i dela služenja. Mnogi pacijenti su doneli odluku — često odmah iz kreveta— da doniraju svoj novac dobrotvornim i uslužnim organizacijama kako bi mogli pozitivno da utiču na živote drugih nakon što su ih više ne bude.

Izaberite cilj koji je poseban za vas i razmislite o doniranju malo svog vremena ili novca da pomognete nekome kome je potrebna.

9. Želeli bi da su izabrali značajniji rad.

Mnogi su izjavili da nikada nisu uživali u svom poslu, ali da su ga se iz godine u godinu držali da bi platili račune. Umesto toga, želeli su da izaberu posao koji je u skladu sa njihovom svrhom i strastima — posao za koji su bili uzbuđeni i koji im je dao osećaj ispunjenosti.

Odvojite malo vremena da vam bude kristalno jasno šta vas zanima. Tada možete početi da tražite posao koji govori o ovim strastima.

A šta je sa nizom kajanja koje ljudi imaju generalno?

Evo liste „najvećih kajanja“ koju mnogi ljudi imaju: nisu uporni, raskid, nemarno biranje životnog partnera, biranje posla umesto porodice, upoređivanje sebe sa drugima, sanjarenje više nego da se preduzima akcija, zaokupljenost besom, pridavanje velikog značaja na imanje, nedostatak samopouzdanja, zadržavanje oko pogrešnih ljudi, gubitak sna zbog tuđih misli o sebi, donošenje loših životnih odluka, nedostatak hrabrosti za izražavanje osećanja, zanemarivanje sebe, preferiranje sutrašnjice nego življenja u sadašnjosti, shvactanje života previše ozbiljno, razmišljanje o drugima da su bolji, pokušavaju da budu savršeni, gube vreme na sitnice, previše rade, previše brinu, itd.

Najveće žaljenje mnogih drugih je što nisu preduzeli sledeće radnje: postati olimpijac, biti bolji roditelj, izaći ranije, slediti svoju strast, imati jasne ciljeve, naučiti taj jezik, slušati, živeti pošteno, popravljati se, biti biti prisutan sa svojim tatom/mamom na njegovom ili njenom kraju, slediti svoj san, otkrivati ljubav nekome, suprotstavljati se nasilnicima, ostati veran svojim vrednostima i principima, rizikovati, dovoljno verovati sopstvenom unutrašnjem glasu, preduzimati određene radnje, posmatrati svoje zdravlje itd.

Koje je vaše najveće kajanje?

The post 9 najčešćih kajanja koje ljudi imaju na kraju života appeared first on Moodiranje.

Kad ćeš da se ženiš? Kolika ti je plata? A što se seliš? Vidi koliko ti je godina, vreme ti ide. Što si ga ostavila, divan momak, nikad se nećeš udati tako. Kako daješ otkaz na stalan posao, jesi normalna. Što ste detetu dali to ime baš je kratko/dugačko/moderno/staromodno/ko za psa/pomodarsko/religiozno/ko nadimak/bezveze… Kako uzimaš kredit kad prodaja stanova u Beogradu sa cenama raketira, ukanalićeš se! O super, bebica, a kad će drugo, treće…? Koliko dece imate?! Pa dal ste normalni, kako izdržavate? Ma taj auto ti je krš, mogao si bolje da prođeš. Razvodite se? A baš ste mi bili slatki, nek crkne kad je govedo sad, nikad neće naći takvu/takvog opet. Što se opet ženiš zar nisi naučio lekciju? Kako ćeš se udati kad ima decu, jesi normalna? Zašto piješ te lekove, probaj ovaj čaj, sto put ti bolje. Ma mani se tih edukacija, to je sve porez na budale, šta će ti to u životu…

Neretko u životu nađemo se sa druge strane ovih mono-pitanja, komentara, nazovimo ih kako god. Šta je sve iza njega, da li vas pecnu i učine da posumnjate u svoje izbore ili ne? Koliku im važnost pridajete, da li bi trebalo ili ne, ali i kako da se izborite sa osobama koje imaju potrebu uporno da vam nameću svoju volju zavisi od brojnih faktora. Jedan od faktora je vaša lična asertivnost, ali i pronicljivost u proceni namera osobe koja upućuje pitanja odnosno komentare u pitanju. Moguće je da se radi i o određenim kulturološkim ili generacijskim izazovima, ali moguće je i da je iza raznih neumesnih i pomalo i nekulturnih impresija i rečenica koje upućujemo jedni drugima tumaćeći živote uglavnom nepozvano jedna duboka potreba za prihvatanjem i osećajem važnosti. Neretko se dešava da neko shvati skoro pa lično to što živite svoj život po svojoj meri, a ne njihovoj, pa sve i da nikada njihovu meru niste ni spoznali. Ima i ono drugo, svijetu se ne može ugoditi, a opšteprisutnost društvenih mreža danas to uveliko pokazuje i prikazuje.

Ko te pita i što te pita i šta te pita?

Među onima koji dovode u pitanje vaše životne izbore, ima ljudi kojima je vaš najbolji interes u srcu, dok neki drugi mogu imati drugačiji motiv.

Koji je onda to najbolji način da se nosite sa negativnim ljudima koji dovode u pitanje vaše životne izbore?

Lako. Prekini svaki kontakt!

Kraj. Kaput. Blok. Gotovo.

Šalu na stranu, osim ako ne želite da živite kao pustinjak, to je verovatno najnepraktičniji pristup suočavanju sa negativnim ljudima. Ovo je takođe i pre reaktivni no responzivni način. Opravdan je u slučajevima recimo online bullyinga, ukoliko vodite računa o svom virtuelnom svetu kao što biste onom stvarnom, te smatrate da je nekim stavom, uplitom ili nametljivošću neko prešao granice pristojnosti ili jednostavno ne želite više energiju te osobe u svom životu. Dešavalo se i dešava se, ali dokle god je to vaš izbor a ne reakcija u afektu-dobro je i čak poželjno, bez ironije. Moje liste blokiranih ljudi su ogromne, a razlozi razni i ne kajem se ni za 1 osobu. Kao što ne idemo na kafu ili ne provodimo vreme baš sa bilo kim, ne moramo ni online da susrećemo one koji kontriraju našim vrednostima ili ne razumeju nešto u vezi nas, do mere agresivnosti u nametanju svojih mišljenja i stavova, jer i to je onlajn nasilje.

Iako ne zabadaju baš svi svoj nos u vaš život, realnost je da uvek postoji veliki broj ljudi koji iznose svoje mišljenje o vašim životnim izborima bez i da ih pitate. I mnogo puta, oni veoma lako učine da se osećate neadekvatno, glupo ili sebično.

Pa, šta učiniti ako ne možete da prekinete veze sa njima?

5 načina da se nosite sa negativnim ljudima koji dovode u pitanje vaše životne izbore

1. Razmislite o mišljenju tih drugih ljudi … jednom

Uzmite mišljenje drugih ljudi sa rezervom i iskoristite to kao priliku da razmislite o svojim životnim izborima.

Postoji vreme kada se osećamo tako sigurni da smo napravili pravi izbor. Nikakva količina ubeđivanja ne bi promenila naše mišljenje.

Ali vredi bar jednom ozbiljno razmisliti, posebno kada mišljenje dolazi od onih kojima je stalo do vas.

Kada ljudi ne odobravaju vaše izbore, može se osećati kao da su negativni samo zbog toga što vam ne idu “niz dlaku”. Ali uvek imamo barem nekoliko ljudi u svom životu kojima su naši najbolji interesi u srcu.

Razmislite o svim svojim opcijama, zapišite prednosti i nedostatke i uverite se da ste potpuno zadovoljni svojim izborom.

2. Prestanite da sumnjate u svoje odluke

Razmišljali ste o svojim opcijama. Napravili ste svoj izbor. Držite ga se, on je vaša autentična odluka, vi znate sve faktore te odluke i nema razloga da vas iko preispituje, posebno nepozvano i zbog komentara drugih.

Preuzmite punu odgovornost za izbore koje ste napravili. To znači da energiju i punu pažnju posvetite svojim izborima, a ne dilemama.

Bićete previše zauzeti realizacijom ciljeva da biste brinuli o negativnim mišljenjima drugih. A drugi će imati sve manje da pričaju jer vide koliko ste posvećeni i koliko uživate u tome.

Svaki minut kada im posvetite pažnju, gubite vreme i energiju koju možete da uložite u životne izbore koje ste doneli i koji vas čine srećnim.

3. Napravite prostor za disanje

Uprkos našim naporima, neki od ovih negativnih ljudi, njihova energija, destruktivne misli, projektovani strahovi, manifestacija njihovih neostvarenih želja ili frustracije koje nemaju veze sa vama mogu doći do nas i komentari takvih osoba mogu nas dotaći na negativan način. I mi smo svi samo ljudi, i iako možemo razumeti šta nam se dešava, moguće je da se osetimo pogođeno ili razočarano, iznenađeno ili povređeno nečijim komentarima.

Ne možete a da ne budete uznemireni nečim što izgleda kao salva „sve-znanja“ koje neko sipa po vama, indirektno između ostalog namećući ličnu potrebu da se pokaže kako taj neko zna bolje od vas, unižavajući vas u nekom domenu, pasivno-agresivno čak uspostavljajući dominaciju, a sve zbog mehanizama koji rade u pozadini, bez mnogo veze sa nama samima.

Očigledno je da neki ljudi ne mogu da vide dalje od sopstvenog rasuđivanja.

A oni nigde ne idu niti će promeniti mišljenje o bilo čemu. Mudrost je to prihvatiti i ne menjati niti se raspravljati. Ružan je izraz ne raspravljaj se sa budalom jer će te spustiti na svoj nivo i potući iskustvom jer to nije ucelovljenje osobe koja zasigurno ima brojne druge vrednosti takođe. Prihvatite da se neko ne slaže ili ima svoju viziju života i poželite toj osobi sve najbolje.

Ispraznite svoje frustracije kroz zdrave aktivnosti kao što su vežbanje ili pozovite nekoga ko je na vašoj strani i razume vas i vaše izbore.

Uvek se osećam dobro nakon razgovora sa kumama recimo i sestrama od tetaka ili ujaka jer me podsećaju na to ko sam. One znaju da ne živim svoj život da bih impresionirala bilo koga, već da bih bila srećna. A to čak ne mora biti isto u različitim fazama života i to je ok.

Poštujemo životne izbore jedni drugih.

4. Razumeti pravi motiv iza komentara

Većina ljudi koji negativno govore o vašim životnim izborima i komentarišu ih nisu srećni zbog sopstvenog života i projektuju negativna osećanja na vas. Potajno ti se dive zbog tvoje hrabrosti. Čak ti zavide. Dešava nam se da donosimo izbore koje su drugi oduvek želeli. Živite život iz snova koji su nekad oni nekada sanjali, ali su napustili i veru i nadu u mogućnost njegovog ostvarenja.

Umesto da budu iskreni u vezi sa tim, oni pokušavaju da sabotiraju vaše izbore i žele da budu jadni zajedno kako bi se mogli osećati manje nesrećno nego inače.

Kada razumete njihov motiv, mnogo je lakše izaći na kraj sa njima.

Shvatate da se ne radi o vama već o njima.

Meni se ovo dešavalo kada sam dala otkaz na stalnom radnom mestu koje sam i volela, preselila se u drugi daleko manji grad iz ljubavi, osnovala firmu potpuno sama, pa je i zatvorila zahvaljujući zakonima koji ne podržava trudnice i porodilje preduzetnice nimalo. Da sam slušala tuđe strahove, nikada ne bih živela svoj autentični život kao danas. I danas ne smatram da bi trebalo da se ikome pravdam što mi je porodica na prvom mestu. To je ono što negujem i čuvam, svesna da za sve ima vremena u životu, sve ambicije i ciljeve, ali i da je u redu usporiti, bez da me to sputava na bilo koji način.

5. Pričaj i pusti, a što pre otpusti

Naići ćete u životu i na neke ljude koji više puta prelaze granice, kako sovjim komentarima, tako i delima ili aktivnostima. A ako je ta osoba neko sa kim morate da provodite vreme svaki dan, nema drugog načina osim da budete otvoreniji: zamolite je da poštuje vaše izbore. Budite ljubazni, ali čvrsti.

Prihvatite da se sa nekim ljudima ne možete videti stvari na isti način. Postavite jasne granice i pustite ih da funkcionišu u okviru svojih izbora.

Ovaj direktan pristup vas ne čini lošom osobom. Vi ste razumni i zaštitnički nastrojeni prema svojim snovima. I to je OK.

Ovo je korisno koliko i naučiti reći NE. Recimo, u školi za trudnice smo se i psihički spremali za salve impresija, stavova ljudi iz okoline koji će nas spopadati savetima, traženim i netraženim. Bilo je dobro očekivati to i objasniti potpuno racionalno, uz zahvalnost, hvala, ali ne hvala. Bez stresa. Jer kada smo sigurni u svoje nazore, izbore, pripremljeni, nema tu mnogo šta-poštovanje je dvosmerna ulica. Možda nije uvek prijatno povući tu granicu, ali vežba se. Vežbajte u svojoj okolini, pa i po sebi kada sledeći put osetite potrebu da nekome nešto prokomentarišete.

Nije Sokrat džaba rekao: “Pre nego što bilo šta kažeš, napravi kratak test “Test tri sita”.

Prvo sito je sito istine. Jesi li sasvim siguran da je to što želiš da mi ispričaš istina?

Drugo je sito dobrote. Želiš li da mi ispričaš nešto dobro? Treće je sito upotrebljivosti. Da li će mi koristiti to što bi želeo da mi ispričaš?

Dakle, ukoliko želiš da mi ispričaš nešto za šta ne znaš da li je istinito, nije dobro niti korisno, zašto bi uopšte morao išta da mi ispričaš?”

Da zaključimo – kako se izboriti sa negativnim komentarima?

Budite empatični prema negativnim ljudima koji dovode u pitanje vaše životne izbore, znajući da njihov negativan stav može biti direktan odraz njihovog sopstvenog života.

Održavajte zdrav način da izbacite frustracije i posvetite svoje vreme tome da svoje životne izbore učinite nagrađivanim i ispunjenim.

Uskoro ćete se osećati manje pod uticajem negativnih ljudi koji dovode u pitanje vaše životne izbore.

The post A što se pitaš, što, što me pitaš i komentar uvek imaš? appeared first on Moodiranje.

Zašto se psiha poigrava sa nama?

Mehanizmi odbrane jesu nekad zaista neophodni kako bi očuvali ravnotežu u čoveku, ali nekad deluju kao blokada, čep, zagušenje koje se stavi na baštensko crevo-dok osoba pod pritiskom realnosti sasvim ne pukne. Uvek je ono od čega se “branimo” i dalje prisutno i dok ne osvestimo šta nas to “radi” i zašto, negde će tinjati i upravljati kako našim odlukama, tako i delima.

Primer mehanizma odbrane koji je veoma prisutan recimo na mrežama jeste psihološka projekcija. Ona je odbrambeni mehanizam koji ljudi podsvesno koriste da bi se nosili sa teškim osećanjima ili emocijama. Psihološka projekcija uključuje projektovanje nepoželjnih osećanja ili emocija na nekog drugog, umesto da se prizna ili da se nosi sa neželjenim osećanjima.

Pored nje, negacija je takođe česta, ali napomenula bih da pored samih mehanizama odbrane o kojima govorimo, još češće se uviđaju problemi sa bazičnim psihološkim veštinama ličnosti. O ovome ćemo neki drugi put, ali istakla bih da prema O.L.I. metodu postoji sedam bazičnih emotivnih sposobnosti (kompetencija).

To su:

• Neutralizacija
• Celovitost objekta
• Konstantnost objekta
• Tolerancija na frustraciju
• Tolerancija na ambivalenciju
• Volja
• Inicijativa

Koji psihološki mehanizmi postoje?

Pre svega bismo mogli istaći razliku između mehanizama suočavanja i odbrambenih mehanizama koji nisu isto.

Onda kada osvestimo to da nam mehanizmi odbrane ne mogu sasvim unaprediti život, možemo se fokusirati na zdrave odnose i razvoj mehanizama za suočavanje. Razlika je velika, a u osnovi se radi o sprezi nesvesnog odnosno svesnog odlučivanja. Uz mehanizme suočavanja, možemo doneti i neprijatne odluke, ali znati zbog čega, sa kojom svrhom, pa bila to teška životna odluka u smislu davanja otkaza ili napuštanja partnera ili pak odluka o očuvanju svog prostora, odabiru okruženja ili jednostavnom vođenju svakodnevnih principa postojanja.

Mehanizmi odbrane kao podsvesni pokretači našeg života

Top 10 najčešćih odbrambenih mehanizama

Identifikovano je na desetine različitih odbrambenih mehanizama. Neki se koriste češće od drugih. Evo nekoliko uobičajenih odbrambenih mehanizama:

1. Poricanje

Poricanje je jedan od najčešćih odbrambenih mehanizama. To se dešava kada odbijete da prihvatite stvarnost ili činjenice. Ljudi u poricanju mogu blokirati spoljašnje događaje ili okolnosti iz uma tako da ne moraju da se nose sa emocionalnim uticajem. Drugim rečima, izbegavaju bolna osećanja ili događaje.

Ovaj odbrambeni mehanizam je takođe jedan od najpoznatijih. Fraza „Oni su u poricanju“ se obično shvata kao da osoba izbegava stvarnost uprkos onome što je očigledno ljudima oko njih.

2. Represija

Neugodne misli, bolna sećanja ili iracionalna uverenja mogu da vas uznemire. Umesto da se suoče sa tim mislima, ljudi mogu nesvesno odlučiti da ih sakriju u nadi da će ih potpuno zaboraviti.

To, međutim, ne znači da sećanja u potpunosti nestaju. Oni mogu uticati na ponašanje i mogu uticati na buduće odnose. Možda jednostavno ne shvatate kakav uticaj ima ovaj odbrambeni mehanizam, ali narodski rečeno-to vam dođe kao ono “guranje pod tepih”.

3. Projekcija

Neke misli ili osećanja koja imate o drugoj osobi mogu vam izazvati nelagodu. Kada ljudi projektuju ta osećanja, oni ih pogrešno pripisuju drugoj osobi.

Na primer, možda vam se ne sviđa vaš novi saradnik, ali umesto da to prihvatite, odlučite da kažete sebi da se vi njemu ne sviđate. Počinjete da tumačite njihove reči i postupke prema vama na najgori mogući način, iako se zapravo on vama ne sviđa.

4. Pomeranje

Snažne emocije i frustracije usmeravate ka osobi ili objektu koji ne oseća pretnju. Ovo vam omogućava da zadovoljite impuls da reagujete, ali ne rizikujete značajne posledice.

Dobar primer ovog odbrambenog mehanizma je ljutnja na svoje dete ili supružnika jer ste imali loš dan na poslu. Nijedan od ovih ljudi nije meta vaših jakih emocija, ali vaša podsvest može verovati da je reagovanje na njih verovatno manje problematično od reagovanja na vašeg šefa.

5. Regresija

Neki ljudi koji se osećaju ugroženo ili anksiozni mogu nesvesno „pobeći“ u raniju fazu razvoja.

Ova vrsta odbrambenog mehanizma može biti najočiglednija kod male dece. Ako dožive traumu ili gubitak, mogu se iznenada ponašati kao da su ponovo mlađi. Možda čak počnu da mokre u krevet ili sisaju palac kao oblik regresije.

Odrasli takođe mogu nazadovati. Odrasli koji se bore da se izbore sa događajima ili ponašanjem mogu se vratiti spavanju sa dragim plišanim životinjama, preterano konzumirati hranu koju smatraju utešnom, ili početi da puše bez prestanka ili da žvaću olovke. Takođe mogu izbegavati svakodnevne aktivnosti jer se osećaju preopterećeno.

6. Racionalizacija

Neki ljudi mogu pokušati da objasne nepoželjna ponašanja sopstvenim skupom „činjenica“. Ovo vam omogućava da se osećate prijatno sa izborom koji ste napravili, čak i ako znate da na drugom nivou nije u redu.

Na primer, neko ko nije dobio unapređenje na poslu može reći da ionako ne želi unapređenje.

7. Sublimacija

Ova vrsta odbrambenog mehanizma se smatra zrelom, pozitivnom strategijom. To je zato što ljudi koji se oslanjaju na to odlučuju da preusmere snažne emocije ili osećanja u objekat ili aktivnost koja je prikladna i bezbedna.

Na primer, umesto da se obrušite na svoje kolege tokom stresne smene, odlučite da svoju frustraciju usmerite na čas kik-boksa. Takođe možete da usmerite ili preusmerite osećanja u muziku, umetnost ili sport.

8. Reaktivna formacija

Ljudi koji koriste ovaj odbrambeni mehanizam prepoznaju kako se osećaju, ali biraju da se ponašaju suprotno od svojih instinkta.

Osoba koja reaguje na ovaj način, na primer, može osećati da ne treba da izražava negativne emocije, kao što su bes ili frustracija. Oni biraju da umesto toga reaguju na previše pozitivan način.

9. Kompartmentalizacija

Razdvajanje vašeg života u nezavisne sektore može se činiti kao način da zaštitite mnoge njegove elemente.

Na primer, kada odlučite da ne razgovarate o ličnim životnim pitanjima na poslu, blokirate ili delite taj element svog života. Ovo vam omogućava da nastavite bez suočavanja sa anksioznostima ili izazovima dok ste u tom okruženju ili načinu razmišljanja.

10. Intelektualizacija

Kada se nađete u teškoj situaciji, možete odlučiti da uklonite sve emocije iz svojih odgovora i umesto toga se fokusirate na kvantitativne činjenice.

Možda ćete videti ovu strategiju u upotrebi kada osoba provodi dane kreirajući tabele sa mogućnostima za posao i potencijalnim klijentima nakon što je otpuštena sa posla.

Lečenje nezdravih odbrambenih mehanizama

Odbrambeni mehanizmi se ponekad mogu posmatrati kao vrsta samoobmane. Možda ih koristite da sakrijete emocionalne odgovore sa kojima ne želite da se nosite, pa ih zakopavate i sklanjate što dalje od sebe. Međutim, to se uglavnom radi na nesvesnom nivou. Niste uvek svesni načina na koji će vaš um ili ego reagovati.

To, međutim, ne znači da ne možete modifikovati ili promeniti ponašanje. Zaista, možete transformisati nezdrave odbrambene mehanizme u one koji jesu održiviji.

Ove tehnike mogu pomoći:

Pronađite odgovornost. Prijatelji i članovi porodice mogu vam pomoći da prepoznate odbrambene mehanizme koje možda koristite. Skretanjem pažnje na vaše ponašanje, oni vam mogu pomoći da identifikujete trenutak kada nesvesno koristite samoobmanu. To vam omogućava da tada u svesnom stanju odlučite šta zaista želite da radite.

Naučite strategije suočavanja. Terapija sa stručnjakom za mentalno zdravlje, kao što je psihoterapeut, psiholog ili psihoanalitičar, može vam pomoći da prepoznate odbrambene mehanizme koje najčešće koristite. Oni vam onda mogu pomoći da naučite aktivne odgovore kako biste donosili odluke na pažljivijem nivou.

Mehanizmi suočavanja kao zdravo nošenje sa životnim izazovima

 Mehanizmi suočavanja su strategije koje ljudi često koriste u suočavanju sa stresom i/ili traumom kako bi pomogli sebi u upravljanju bolnim ili teškim emocijama. Mehanizmi suočavanja mogu pomoći ljudima da se prilagode stresnim događajima dok im pomažu da održe emocionalno blagostanje.

Koji su to mehanizmi suočavanja?

Značajni životni događaji, pozitivni ili negativni, mogu izazvati psihološki stres. Teški događaji, kao što su razvod, pobačaj, smrt voljene osobe ili gubitak posla, mogu dovesti do toga da većina ljudi oseti tugu ili nevolju. Ali čak i događaji koje mnogi smatraju pozitivnima — venčanje, rođenje deteta i kupovina kuće — mogu dovesti do značajne količine stresa. Da bi se prilagodili ovom stresu, ljudi mogu koristiti neku kombinaciju ponašanja, misli i emocija, u zavisnosti od situacije.

Ljudi mogu da koriste mehanizme za suočavanje sa stresom ili da se nose sa besom, usamljenošću, anksioznošću ili depresijom.

PO ČEMU SE RAZLIKUJU MEHANIZMI SUOČAVANJA I ODBRAMBENI MEHANIZMI?

Često se mogu pobrkati odbrambeni mehanizmi sa mehanizmima suočavanja. Iako ova dva koncepta dele neke sličnosti, oni su, u stvari, različiti.

Odbrambeni mehanizmi se uglavnom javljaju na nesvesnom nivou i ljudi uglavnom nisu svesni da ih koriste. S druge strane, nečija upotreba mehanizama za suočavanje je obično svesna i svrsishodna.

Mehanizmi suočavanja se koriste za upravljanje spoljnom situacijom koja stvara probleme za pojedinca. Odbrambeni mehanizmi mogu promeniti unutrašnje psihičko stanje osobe.

STILOVI I MEHANIZMI SUOČAVANJA

Stilovi suočavanja mogu biti fokusirani na probleme — koji se takođe nazivaju instrumentalnim — ili fokusirani na emocije. Strategije suočavanja fokusirane na problem obično su povezane sa metodama suočavanja sa problemom kako bi se smanjio stres, dok mehanizmi fokusirani na emocije mogu pomoći ljudima da se izbore sa svim osećanjima uznemirenosti koja su rezultat problema.

Dalje, mehanizmi suočavanja se mogu široko kategorisati kao aktivni ili izbegavajući. Aktivni mehanizmi suočavanja obično uključuju svest o stresoru i svesne pokušaje da se smanji stres. S druge strane, mehanizmi izbegavanja suočavanja karakteriše ignorisanje ili izbegavanje problema na drugi način.

Neke metode suočavanja, iako deluju neko vreme, nisu efikasne na duži period. Ovi neefikasni mehanizmi suočavanja, koji često mogu biti kontraproduktivni ili imati neželjene negativne posledice, poznati su kao „maladaptivno suočavanje“. Prilagodljivi mehanizmi suočavanja su oni koji se generalno smatraju zdravim i efikasnim načinima upravljanja stresnim situacijama.

VRSTE MEHANIZMA SUOČAVANJA

Pogledajmo adaptivne i maladaptivne mehanizme suočavanja sa problemima.

Među najčešće korišćenim adaptivnim mehanizmima suočavanja su:

Podrška: Razgovor o stresnom događaju sa osobom koja vas podržava može biti efikasan način za upravljanje stresom. Traženje spoljne podrške umesto samoizolacije i internalizovanja efekata stresa može u velikoj meri smanjiti negativne efekte teške situacije.

Opuštanje: Bilo koji broj opuštajućih aktivnosti može pomoći ljudima da se nose sa stresom. Opuštajuće aktivnosti mogu uključivati praktikovanje meditacije, progresivnog opuštanja mišića ili drugih tehnika za smirenje, sedenje u prirodi ili slušanje tihe muzike.

Rešavanje problema: Ovaj mehanizam suočavanja uključuje identifikaciju problema koji izaziva stres, a zatim razvijanje i stavljanje u akciju nekih potencijalnih rešenja za efikasno upravljanje njime.

Humor: Osvetljavanje stresne situacije može pomoći ljudima da zadrže perspektivu i spreče da situacija postane neodoljiva.

Fizička aktivnost: Vežbanje može poslužiti kao prirodan i zdrav oblik oslobađanja od stresa. Trčanje, joga, plivanje, hodanje, ples, timski sportovi i mnoge druge vrste fizičke aktivnosti mogu pomoći ljudima da se izbore sa stresom i posledicama traumatskih događaja.

Kratka lista uobičajenih neprilagodljivih mehanizama za suočavanje uključuje:

Bekstvo: Da bi se izborili sa anksioznošću ili stresom, neki ljudi se mogu povući od prijatelja i postati društveno izolovani. Oni mogu da se zaokupe usamljenim aktivnostima kao što je gledanje televizije, čitanje ili provođenje vremena na mreži.

Nezdravo samoumirivanje: Neka samoumirujuća ponašanja su zdrava u umerenim količinama, ali se mogu pretvoriti u nezdravu zavisnost ako postane navika da ih koristite za samoumirivanje. Neki primeri nezdravog samoumirenja mogu uključivati prejedanje, opijanje ili prekomerno korišćenje interneta ili video igrica.

Otupljivanje: Neka samoumirujuća ponašanja mogu postati otupljujuća ponašanja. Kada se osoba upusti u otupljujuće ponašanje, često je svesna šta radi i može potražiti aktivnost koja će joj pomoći da se udavi ili prevaziđe svoju nevolju. Ljudi mogu da pokušavaju da ublaže svoj stres jedući nezdravu hranu, prekomernu upotrebu alkohola ili drogu.

Kompulzije i preuzimanje rizika: Stres može dovesti do toga da neki ljudi traže nalet adrenalina kroz kompulzivno ili rizično ponašanje kao što su kockanje, nebezbedni seks, eksperimentisanje sa drogama, krađa ili nepromišljena vožnja.

Samopovređivanje: Ljudi se mogu uključiti u samopovređivanje da se nosi sa ekstremnim stresom ili traumom.

MEHANIZMI SUOČAVANJA I MENTALNO ZDRAVLJE

Upotreba efikasnih veština suočavanja često može pomoći u poboljšanju mentalnog i emocionalnog blagostanja.

Ljudi koji su u stanju da se prilagode stresnim ili traumatskim situacijama (i dugotrajnom uticaju koji ovi incidenti mogu imati) kroz produktivne mehanizme suočavanja mogu imati manje šanse da dožive anksioznost, depresiju i druge probleme mentalnog zdravlja kao rezultat bolnih ili izazovnih događaja.

Ljudi koji smatraju da ne koriste neprilagođene mehanizme suočavanja i/ili imaju poteškoća u korišćenju efikasnih strategija suočavanja, na kraju mogu uočiti negativan uticaj na mentalno i emocionalno blagostanje. Oni kojima je teško da znaju kako da se izbore sa anksioznošću, stresom ili besom mogu pasti u naviku da se oslone na neprilagođen mehanizam suočavanja. Konzumiranje alkohola često može pomoći ljudima da se osećaju manje pod stresom u neposrednom trenutku, na primer, ali ako se osoba osloni na alkohol ili bilo koju drugu supstancu u izazovnim situacijama, vremenom može postati zavisna od te supstance.

Ako doživite stres i ne znate kako da se nosite, terapeut ili drugi stručnjak za mentalno zdravlje često vam može pomoći da razvijete i poboljšate svoje veštine suočavanja. Terapeuti mogu pružiti podršku i informacije o veštinama suočavanja, a terapijske sesije mogu biti bezbedno okruženje bez osude za ljude da istraže metode suočavanja na koje se oslanjaju i utvrde kako pomažu ili ometaju upravljanje stresom.

Reference:

Strategije prevladavanja. (n.d.). Preuzeto sa http://vvv.humanstress.ca/stress/trick-iour-stress/steps-to-instant-stress-management.html

Cramer, P. (2015). Razumevanje odbrambenih mehanizama. Psihodinamička psihijatrija, 43(4), 523-552. doi: 10.1521/pdps.2015.43.4.523

Dombeck, M. (2006, 3. jul). Strategije suočavanja i odbrambeni mehanizmi: osnovne i srednje odbrane. Psihološki alati za samopomoć: Online knjiga za samopomoć. Preuzeto sa https://vvv.mentalhelp.net/articles/coping-strategies-and-defense-mechanisms-basic-and-intermediate-defenses

Galor, S. (2012, 26. februar). Odbrambeni mehanizmi protiv suočavanja. Preuzeto sa https://drsharongalor.vordpress.com/2012/02/26/defense-mechanisms-vs-coping

Kako se snalaziš? (n.d.). Preuzeto sa https://vvv.semel.ucla.edu/dual-diagnosis-program/Nevs_and_Resources/Hov_Do_Iou_Cope

Thompson, R. J., Mata, J., Jaeggi, S. M., Buschkuel, M., Jonides, J., i Gotlib, I. H. (2010). Maladaptivno suočavanje, adaptivno suočavanje i simptomi depresije: Varijacije u zavisnosti od starosti i depresivnog stanja. Istraživanje ponašanja i terapija, 4(48), 459-466. doi: 10.1016/j.brat.2010.01.007

Ioung, J. (2012). Uobičajeni neprilagođeni odgovori na suočavanje. Preuzeto sa http://vvv.schematherapi.com/id71.htm

https://www.healthline.com/health/mental-health/defense-mechanisms

The post Psihološki mehanizmi – odbrana ili suočavanje za srećniji život appeared first on Moodiranje.

U ovom i naredna dva teksta otkrićemo ti esenciju ženske mudrosti, kako biti uspešan i srećan u ljubavi, a bez trikova i manipulacije. Sigurno si viđala neke žene koje bukvalno cvetaju u ljubavi, a ne deluje ti da baš puno mozgaju oko ovih stvari. Da ih pitaš, same će ti potvrditi da ne razmišljaju previše šta će reći i kako će se ponašati. Ali, znaš li zašto su tako uspešne u ljubavi? Zato što im glava nije opterećena pogrešnim, opterećujućim stavovima, pretpostavkama i očekivanjima. 

Marie Forleo, poznata dama koja se bavi pisanjem, govorništvom i TV emisijama, pre više od deset godina napisala je knjigu “Make every man want you” koja joj je donela planetarnu slavu. U njoj je iznela velike istina koje svaka žena, koja još nije zasnovala kvalitetan partnerski odnos, treba da zna. Imamo razloga da joj verujemo: tip koji joj je bio momak u vreme nastajanja knjige postao je njen muž i dan-danas su zajedno. U prvom delu spoznaćeš pet velikih istina koje stoje između tebe i čoveka tvog života.

#5 Veza te neće spasiti samoće, ćutanja i plača!

Background vector created by vectorpocket – www.freepik.com

Jao crna Gago, kakvu štetu napravi jednom pesmom! Ne ide to tako! Mnoge žene čine veliku grešku verujući da će ih prisustvo muškarca učiniti srećnim, ispunjenim, manje usamljenim, kompletnim i ovo ne treba da čudi. Od malih nogu slušamo bajke, kasnije gledamo filmove, zatim, tu je uticaj sredine i “šta njoj fali, pa se nije udala”. Na primer, zamislimo ženu (nebitno kojih godina) koja je radila na svom obrazovanju, karijeri, društvenom statusu, psihofizičkom zdravlju… sve to pada u vodu u očima nekog mediokriteta kom je jedino merilo da li je udata.

Pa čekaj bogamu, ako je brak preduslov za ostvarenost, a otkud onda onolike udate nesrećne i frustrirane žene? Zar ne bi trebalo da pucaju od zadovoljstva jer su “kompletne”?

Istina je sasvim drugačija. Ništa izvan tebe (spoljne okolnosti ili druga osoba) ne mogu ti stvoriti trajan osećaj potpunosti, sigurnosti, uspeha. Nema tog frajera, veze, posla, novca, kuće, automobila koji te mogu učiniti srećnom, zadovoljnom, da se osećaš sigurno i ispunjeno. Ne može te muškarac spasiti od tebe same.

Ako se osećaš prazno, nesigurno, usamljeno, uplašeno – izvoli shvatiti da su to sve ljudska osećanja, svojstvena mnogima od nas. Potvrđuju da smo živi i da u nama ima nekog pulsa, ali, od njih nemamo koristi, tako da se nameće pitanje, u šta ćeš investirati? U svoju nesigurnost i strah ili neodoljivost?

Jednom kad skapiraš da si kompletna i celovita osoba, to će biti kao kad pritisneš prekidač i uključi se svetlo – postaćeš atraktivna, autentična i opuštena u odnosu s muškarcima istog trenutka! Svi oni trzaji očaja i “trebaš mi” momenata, koji bukvalno rasteruju muškarce će nestati jer si napokon prestala pokušavati da iskoristiš vezu da se “popraviš”. Suština je sledeća: potpuno si sposobna da iskusiš sreću, zadovoljstvo i ispunjenje upravo sada! Sve što treba je da počneš da živiš ovaj život kao da ti je bitan i da si ti bitna. Kao da sve ono što radiš daje neku vrednost ovom svetu. Jer zaista jeste tako!

Ovo znači da treba da prestaneš da odlažeš svoje snove i čekaš “jednog dana ću” dan. Da ne smeš da se odričeš svojih planova i svih onih stvari koje želiš za sebe, “jer šta ako se on pojavi u međuvremenu”. Znaš dobro o čemu govorimo: suzdržavanje od ulaganja u karijeru, zdravlje, dom, finansije, putovanja i modiranje, jer “što da se bavim time kad sam ionako sama, kad upoznam Njega, sve će to doći na svoje mesto”. Evo ti još jedna mala tajna: suzdržavanje od svega što želiš i smatraš bitnim zapravo tvog muškarca drži podalje od tebe.

Ne čekaj da pronađeš nekog. Ti si neko.

#4 Veze služe za duhovni rast, ne za međusobno ispunjavanje potreba

Vintage vector created by vectorpocket – www.freepik.com

Mnogi od nas imaju potpuno pogrešnu predstavu, da je suština veze da nekako popuni naše potrebe i želje. Kada biramo budućeg partnera, gledamo šta možemo da dobijemo od te veze, umesto šta mi možemo da unesemo u nju. Posmatrajući iz ovog ugla, veze su ništa drugo do razmena dobara. Ženama je potrebna intimnost, sigurnost, ljubav, muškarcima treba društvo, stabilnost, seks.

Kada se desi dobro slaganje, obe strane prećutno pristanu na ovu trgovinu nazivajući to ljubavlju. Ovaj model transakcije je razlog zašto je toliko veza prazno i mrtvo – potpuno su lišene ičega stvarnog i intimnog. Nakon što je prošao nalet euforije i zaljubljenosti, one liče na bajate poslovne ugovore.

Da ponovimo. Ulazimo u veze iz potpuno pogrešnih razloga:

• da prekinemo usamljenost
• oporavimo se od prethodnog raskida
• ublažimo anksioznost i depresivna stanja
• pronađemo sigurnost

a veze tome ne služe. Veze su, zapravo, spiritualne mogućnosti za lični rast. Nema boljeg polja za otkrivanje sposobnosti za ljubav, opraštanje, posvećenost, saosećanje, sopstvene veličine i izražavanja sebe. Nigde drugde no u vezi nećeš otkriti svoje najslabije i najsjajnije karakteristike. Nigde drugde nećeš se suočiti sa ograničenjima u intimnosti (koje si sama nametnula). Nigde drugde ne možeš oprostiti toliko iskreno i voleti toliko čisto.

Ovo je stvarna svrha odnosa: služiti uzajamnom rastu i duhovnom izražavanju svakog od vas. To je prilika da podeliš s nekim radost i ushićenje jer si živ i daš sebe nekome. Na ovaj način, veza postaje vrhunska alatka za samootkrivanje i duhovni rast.

Kada uđemo u vezu da nešto u nju utkamo, uložimo (a ne da iz nje crpimo ili izbacujemo), ceo svet se menja. Našeg partnere više ne doživljavamo kao antagoniste (loše momke). Vidimo ih kao naše učitelje i saveznike koji su tu da nam pomognu da spoznamo sebe u punom sjaju.

Sad će neka pametnica bezobraznica lukavica da upita: da li to znači da treba ostati u nezdravoj, nesrećnoj, nasilnoj vezi, jer eto veze su prilika da se uzdigneš iznad svega i pronađeš neki dublji smisao? Dovraga, ne! Veza se odnosi samo na obostrani rast i konstruktivan odnos.

#3 Život se dešava sada: TO JE TO!

Vintage vector created by vectorpocket – www.freepik.com

Koliko ljudi znaš (možda i uključujući sebe), koji imaju “sve u životu”, a nekako “to nije to”? Imaš krov nad glavom, posao, vezu, al’ jebiga, nije to-to. Nema onog ushićenja, poleta, radosti. Posao ti ionako služi da plaćaš račune (zašto onda da se trudiš dodatno) i taj krov nad glavom koji zapravo iznajmljuješ (što onda da se cimaš oko čišćenja i estetike), a frajer je tu, uh, pa dok ne naleti bolji.

Mic po mic, “to nije to” se širi kao kuga. Odeš na svadbu kod prijatelja, sve je kako treba, ali to nije to, sediš za pogrešnim stolom. Trebalo je za onim pored bine. Odeš u klub, uh kakva ispala, to nije to, trebalo je kafanu. Kupuješ picu na parče, a neee to parče s najmanje kačkavalja!

Mogu ti proći godine u žaljenju, planiranju, iščekivanju, razočaranju, besu, dok ne shvatiš: sadašnji trenutak je sve što imaš. Neki zglajznu u takozvanu pozitivnu psihologiju, pa mantraju, tapkaju, afirmišu, usmereni isključivo na budućnost, propuštajući sve ono što može biti sada.

Život se dešava isključivo i uvek sada. Sviđalo se to tebi ili ne, to je to i to je tako. Sve što imaš u ovom trenutku: porodicu, posao, prijatelje, obaveze, račune, planove, to je to. To ne znači da se stvari neće promeniti, naprotiv, život se uvek menja. Ali ako mu pristupiš iz “to je to” ugla, doživećeš kosmički pomak i preokret. Bićeš opuštenija, prisutnija i naposletku, neodoljiva. Izvrsnost će isijavati iz tebe, a da nisi uložila ikakav napor.

Cure koje žive momente i za momente, su dakako više prirodne, autentične i neodoljive u odnosu na one koje se žale, opiru, odlažu. Slični se privlače, ne kaže se za badava. Stoga, ako si “to je to” ženska, pre ćeš privući upravo takvog frajera, a ne nekog pasivnog mamlaza kog mrzi da sedne u kola i spusti se s Vračara do Dorćola.

“To je to” domaći zadatak

Da bi ti bilo lakše i prirodnije da pritisneš taj okidač u sebi i zasijaš u potpunosti, pripremili smo za tebe domaće zadatke. Upozoravamo te: nećeš dobiti keca ako zabušavaš, ali će te to udaljiti od čoveka tvog života. Dakle!

• Kada, na primer, naručuješ u restoranu ili kupuješ nešto, nemoj se premišljati naredne sekunde “e možda bi bilo bolje da sam uzela ono drugo”. Ne. To što si tražila – to je to.
• Kad si na poslu, umesto da sanjariš, žališ se, tračariš, radi ono što treba da se radi i što mora biti urađeno, odgovorno i energično, a ne da se vučeš tu na poslu k’o neka mrcina. To je to.
• Kad si na dejtu, zauzdaj kriticizam i osuđivanje osobe koja sedi preko puta tebe. Umesto toga, jednostavno budi tu gde jesi, uživaj u trenutku, u sebi i razmišljaj kako li je biti u tvom društvu. Ako si dekoltirana i napirlitana, zamisli kako je lep pogled na tebe.
• Kad si kod kuće, posveti se čišćenju, pospremanju i dekoraciji s naročitom pažnjom. Neka tvoj krevet bude uredan i udoban. Koristi finu posteljinu i peškire, a ne dronjke. Okači lepe slike. Poređaj svećice i raznobojne jastučiće. Ne zaboravi cveće. To je to.
• Oblači se lepo, kao dama, a ne kao urbana sirotinja. Koristi šminku, neguj kosu i telo. Odvoj vreme za sebe i obrati pažnju na detalje. To je to.

Kad uradiš “to je to” domaći zadatak primetićeš zapanjujuće promene u svakoj oblasti tvog života. Sve to bez nekog preteranog truda i muke, jer ne pokušavaš da budeš neko drugi. Praktikovanje “to je to” režima imaće veliki uticaj na tvoju pojavu, “skočiće ti cena”, poboljšaće se odnosi s dragim ljudima. Pa ti posle reci da su domaći zadaci smor, bitangice mala.

#2 Frajer je takav kakav je, ili ga zavoli ili ga zaobiđi, maco

Background vector created by vectorpocket – www.freepik.com

Da li ti se nekad desilo da izlaziš s frajerom i sve je naizgled ok, a u sebi misliš: Eh, kako bi on bio do jaja da je aktivniji, da preuzima inicijativu, da je malo stariji, ali da mu je izgled kao sada, hm, tad bi i više zarađivao…  Stani maco sada, i zaboravi ove misli jednom za svagda! Pa nisu ljudi dotrajale krntije, da ih budžiš, prepravljaš i popravljaš. Da nećeš možda da mu ugradiš plave neon lampice, da mu osvetli put to toaleta, kad mu se noću pripiški?

Zapamti sad jednu od najvećih istina koje se tiču muškaraca: oni ne žele da budu promenjeni ili popravljeni.

Aj sad razmisli. Da li bi tebe privlačio frajer koji ti sve vreme stavlja do znanja da bi bila dovoljno dobra tek nakon upgradea: znači maco, prvo da smršaš, zategneš guzu, naučiš kad da ućutiš, da se latiš varjače i krpe, a ne da ceo bogovetni dan visiš na internetu… haha, već te vidimo kako frkćeš!

Moraš odustati od pokušaja da ga promeniš ukoliko želiš da mu budeš neodoljiva. U stvari, što mu kačiš više stavki koje treba popraviti, on ostaje na istom odstojanju od tebe, ako ne još daljem.

Zamisli da si u restoranu. Jede ti se rižoto s pečurkama.

“Ako možete da dodate malo kačkavalja pored parmezana i malo piletine naseckajte, zalijte neutralnom pavlakom da ne bude suvo” – naravno da nećeš tako nešto tražiti, jer onda više nije rižoto s pečurkama. Isto je i s muškarcima. Najveća greška koju žene prave je kad pokušavaju da ih promene ili poprave, a najgore je kad misle da mogu da utiču na način na koji on oseća. Ako još nisi skontala, da ponovimo: ne možeš promeniti niti popraviti muškarca, niti mu odrediti na koji način će da gaji emocije prema tebi!

Da ne bude zabune, ljudi se menjaju tokom celog života, ali ne zato što o neko očekuje od njih, već što su sami tako odlučili. Jedino što možeš da uradiš je da jasno i glasno kažeš sebi (a i njemu) šta je ono što je za tebe ok u vezi, a šta je potpuno neprihvatljivo. Dakle imaš dva izbora u situaciji kad nešto ne škripi:

• iskomuniciraj to na jasan, kulturan i ljubazan način i saznaj šta on misli o tome;
• teraj dalje sestro, nije on taj.

Komunikacija je od krucijalne važnosti za svaki zdrav i kvalitetan partnerski odnos, s tim što treba znati razliku između komuniciranja šta je ok za tebe, a šta ne i pokušaja da menjaš, poboljšaš nekog.

Kada se desi da ti nešto ne odgovara u vezi, reci mu kako se osećaš, ali mu ujedno stavi do znanja da ga ne kriviš za svoja osećanja. Razgovarajte o solucijama, šta je prihvatljivo za tebe i saslušaj njegov odgovor. Može se desiti da potpuno nesvesno radi nešto što tebe povređuje i da će mu biti drago da koriguje to, kako bi vaša veza bila bolja i srećnija. A može se desiti da ti kaže “Lutko, ja sam ti takav, uzmi il’ ostavi”. Na tebi je odluka šta činiti u tom slučaju.

Takođe, nemoj ga ga kriviš za emocije koje osećaš, kao da ih je on uzrokovao (jer nije). Kada za svoje ne baš sjajno emotivno stanje okriviš njega, on će se automatski prebaciti u režim odbrane (čak i odbijanja) i neće te slušati. Izgubiće se nit zdrave komunikacije i oboje ćete biti uznemireni i frustrirani. Čak i da mu kažeš glasno kako ga ne kriviš, a u dubini duše ga kriviš, on će osetiti tvoju neiskrenost i počeće da se brani sve dok mu se ne smuči(š). Momentalno ćeš izgubiti kredibilitet i atraktivnost ličnosti, a on će ubuduće, sve bitno što imaš da kažeš, tumačiti kao pokušaj manipulacije.

Ništa što je spolja ne može te naterati da se osećaš na određeni način. Emocije kao što su ljutnja, uznemirenost, frustracija, žive unutar tebe. Ne veruješ?

Seti se momenta kad si bila baš-baš srećna, raspoložena i zadovoljna sobom. Da li ti se tad desilo da ishisterišeš jer ti je neko oteo parking mesto? Naravno da ne. A opet, bilo je situacija kada si odlepila zbog toga. Tačnije: već si bila uznemirena, a to što ti je neko oteo parking mesto, bio je samo okidač da prasneš. Neki konkretan događaj nije uzrok zašto prasnemo u momentu, on je samo okidač, da ono što već kulja u tebi, izleti napolje. Stoga, kad kriviš druge ljude zbog toga kako se osećaš, ti u stvari činiš sebe nemoćnom.

Suzdrži se od upiranja prstom i navođenja svih onih situacija u kojima je “pogrešno postupio”. Možda je nesuglasica lako rešiva, možda ti i nije toliko bitna, a možda je i sjajan povod da izađeš iz veze koja te ne čini srećnom.

Kada veza ne funkcioniše, to ne znači da nešto nije u redu s jednim od vas dvoje, već da niste jedno za drugo. Vrlo je jednostavno. Na duhovnom planu, vrlo je sebično držati se nečeg što ne funkcioniše. Kradeš vreme od njega (a i sebe), koje je moglo biti provedeno na kvalitetan, konstruktivan način.

#1 Ako tražiš garancije u ljubavi, ti zapravo ne tražiš ljubav

Background vector created by vectorpocket – www.freepik.com

Biti zaista neodoljiv suprotnom polu znači i pomiriti se sa činjenicom da u životu i u ljubavi nema garancija. Život je satkan od promena. Cveće klija, raste, cveta, vene, zatim ponovo klija. Sunce izlazi i zalazi svakog dana, godišnja doba se menjaju. Ništa nije konačno i definitivno, a u prirodi našeg sveta je da se menja.

Očekivati garancije u ljubavi je nerealno. Tražiti od nekog da ti obeća i garantuje da će te zauvek voleti vrši ogroman i nerealan pritisak na oboje, da uradite nešto za šta niste sposobni, a to je da se ne menjate. Ako želiš da iskusiš svu lepotu, slast i ekstazu prave ljubavi, onda moraš da se pozdraviš sa idejom o “garanciji ljubavi zauvek”.

Život nema garancije. Ne znamo šta nas čeka sutra. Sve što možemo je da upoznajemo svoj život iz dana u dan i govorimo svoju istinu.

U ovom stanju nepoznatog – koje je ujedno carstvo svih mogućnosti, leži tvoja autentična neodoljivost. To je ujedno i sveti prostor apsolutno čiste ljubavi, a ne imitacije života, ljubavi, romantičnih komedija i holivudskih drama, zasnovane na transakcijama (ja tebi seks, ti meni sigurnost) kojima svi toliko očajnički težimo, nesvesni koliko je to pogubno.

Onog momenta kada se odrekneš pokušaja kontrole druge osobe, oslobađaš se iluzije odvojenosti i lažne ideje o sopstvenoj nepotpunosti. Paradoksalno je, ali tačno, kada prestaneš s pokušajima da kontrolišeš ljubav, stvaraš prostor u kome ona može da buja i cveta. Osetićeš toliko jaku sigurnost i kompletnost, više nego što si mogla da zamisliš!

Život je zasnovan na razvoju i evoluciji. Veze se ne razlikuju od toga.

Umesto da gledaš kako ćeš da zadržiš muškarca ili tražiš od njega dokaze ljubavi i garancije da će to biti trajno, budi svaki put pred njim osoba koja je voljna da bude voljena. Uvek govori istinu, komuniciraj potpuno iskreno i podržavaj ga na njegovom putu da postane ili postigne ono što želi.

Stani pred ogledalo. Pokušaj da otkriješ sebe iznova. Ne osvrći se na to ko si bila juče ili pre godinu dana. Ne ograničavaj sebe svojom prošlošću. Posmatraj i svog partnera novim očima. Ko je on? Ni on nije ista osoba od juče. Ne sudi mu na osnovu stvari koje je rekao ili uradio. Ne možeš da kontrolišeš kako se on ponaša, ali možeš na to kako se ti ophodiš u interakciji s njim. Umesto da lamentiraš kako vam je lepo bilo na početku veze ili pre nekog vremena, fokusiraj se na sadašnjost i stvaranje novih lepih momenata. Dozvoli vašoj vezi da diše.

Kao što vidiš, u ovih pet velikih istina nema nikakve posebne mudrosti. Nema manipulacije, niti treba da budeš ono što nisi. 

“Jedino” što treba da uradiš je da revidiraš svoje stavove i promeniš način na koji reaguješ. Nagrada koja te čeka je vredna uloženog truda.

Drugi deo:

Ovih 7 stvari koje žene nesvesno rade su bukvalno “sprej protiv muškaraca”

The post 5 velikih istina koje stoje između tebe i čoveka tvog života appeared first on Moodiranje.

Porodični sistem možemo definisati kao živ organizam. To je sistem odvojenih, ali međusobno zavisnih delova koji čine celinu, a kako znamo da je u prirodi cilj svakog živog sistema da bude u homeostazi, tako i disfunkcionalni porodični sistemi imaju ravnotežu u dinamici. Svaki član porodice igra svoju ulogu, a stepen disfunkcije određuje u kolikoj meri su uloge “nametnute” i koliko je svaki član sposoban da iznese, ostvari svoju ulogu.

6 uloga koje imaju disfunkcionalni porodični sistemi

Radeći na svom monumentalnom delu, “Druga šansa: Nada i zdravlje za porodice alkoholičara” (Another Chance: Hope and Health for the Alcoholic Family), Sharon Wegscheider-Cruse, izuzetno cenjen predavač i autor, došla je do 6 uloga koje se nalaze na pozornici disfunkcionalnih porodica. Psihoterapeutska praksa je pokazala validnost ovih uloga, bez obzira na stepen porodične disfunkcije, pol, godine, obrazovanje i tako dalje.

Osvešćivanje je prvi i najvažniji korak, koji nam daje moć da prekinemo začarani krug i kreiramo zdrave odnose i obrasce. Pa, krenimo.

Zavisnik

Zavisnici funkcionišu i ispunjavaju svoje odgovornosti u različitim stepenima. Za većinu, zavisnost napreduje kako se količina i učestalost upotrebe droge ili alkohola povećava. Droga i alkohol postaju primarni način na koji se ovisnik nosi sa problemima i neugodnim osećanjima.

Vremenom, ovisnici spaljuju mostove i postaju izolovani. Njihovi životi se vrte oko alkohola i droge – uzimaju sve više i više nakon čega sledi privremeni oporavak (trežnjenje, spavanje danima, kajanje). Oni krive druge za svoje probleme, mogu biti ljuti i kritični, nepredvidivi, i čini se da ne brinu o tome kako njihovo ponašanje utiče na druge. Mogu biti i drugi oblici zavisnosti ili disfunkcije (zavisnost od seksa, kockanje, netretirani psihički problemi), a dinamika je praktično ista. Ovo je po obrascu roditelj ili neki stariji član porodice.

Zataškivač

Osoba koja pruža pomoć pokušava da smanji štetu i opasnost kroz pravljenje izgovora ili pomažući ovisnika. Poriče da je ponašanje Zavisnika (alkohol/droga) problem. Pokušava da kontroliše stvari i drži porodicu zajedno kroz duboko poricanje i izbegavanje problema. Ide u toliko veliku krajnost, te osigurava da porodične tajne i problemi ne izađu na videlo i da ih ostatak sveta smatra sretnom porodicom koja dobro funkcioniše. Uglavnom je supružnik ovisnika, ali može biti i dete.

Junak

Junak je nadmoćan, perfekcionista i izuzetno odgovoran. Ovo dete izgleda kao da ima sve superiorne osobine zajedno. Pokušava da poštuje porodicu kroz postignuća i eksterno vrednovanje (kroz školu, karijeru). On je naporan, ozbiljan i želi da sve drži pod kontrolom. Prihvata mnogo stresa i obaveza na svoja pleća, postaje radoholik, što se manifestuje stresom, potrebom da svima ugodi, preteranim davanjem, kompleksom mučenika.

Crna ovca

Od malih nogu ponaša se drugačije, pravi probleme i nekako uvek dospeva u nevolje, zbog čega je porodična crna ovca, večiti krivac za sve. U stvari, nesvesni motiv njegovog ponašanja je da umanji štetu, sramotu, bol i probleme koje uzrokuje Zavisnik, da odvuče pažnju od njega. Roditelji ne uviđaju njegove podsvesne namere, te ga odbacuju, guraju u zapećak.

Dežurna maskota

Pokušava da ublaži porodični stres kroz humor, spontanost, upadanje u nevolje. Svi ga tretiraju kao derište, nezrelo biće, čak i kad je u odraslim godinama. Humor, blesavost, zafrkancija postaje njegovo oružje i odbrana od bola i straha.

Izgubljeno dete

Uglavnom je nevidljivo u porodici, ono ne dobija niti traži pažnju. Ono je izolovano, tiho i povučeno, provodeći vreme u “usamljeničkim” aktivnostima, kao što su gledanje TV-a, igranje igrica, čitanje knjiga i stripova. Njegov posao je jednostavno da se “sklanja s radara”.

Kao što rekosmo, najbitnije je osvestiti kom tipu ovih uloga pripadaš. Mnoga deca Zavisnika u oddraslom dobu imaju poteškoće s uspostavljanjem intimnosti i bliskosti u vezama, ispoljavanjem emocija i ljubavlju prema sebi.

Šta dalje? Kako se izvući iz uloga koje nameću porodični sistemi?

Ako se identifikuješ sa nekom od ovih uloga, bitno je da nemaš osuđujući stav – to je bio tvoj nesvesni način da se izboriš sa datom situacijom. Sada si odrasla, zrela osoba na putu isceljenja.

Treba biti svestan da su neke porodice toliko toksične, da je nemoguće napraviti novu realnost sa njima i zdrav odnos. Ovo je bolna spoznaja, ali treba da se pomiriš sa njom.

Izaberi ljude u svom okruženju (prijatelji, partner, članovi porodice koji nisu toksični i problematični) i neguj sa njima odnose koji se baziraju na podršci i poverenju.

Ukoliko i dalje imaš problem da prevaziđeš ovu spoznaju, potraži pomoć psihoteraputa koji ima praksu u rešavanju ovakvih situacija. Terapija može imati dragocene benefite i pomoći ti da nastaviš život u novoj, zdravoj postavci. Najbitniji korak je postignut – upravo spoznajom.

The post Disfunkcionalni porodični sistemi imaju uloge u kojim se nalazimo sve dok ih ne osvestimo appeared first on Moodiranje.

Mehanizmi odbrane su podsvesni obrasci ponašanja i razmišljanja koji imaju za cilj da nas zaštite i odbrane od neželjenih situacija. Ovo su najčešći:

Dehumanizacija

Dehumanizacija potiče iz marksizma, a definiše se kao posedica delovanja logike kapitala. Sam konstrukt označava čoveka koji više nije čovek, jer je razdeljen na najsitnije delove, te samim tim više ni ne poseduje ličnost kao celinu.

Kada ovaj koncept “odlepimo” od marksizma, možemo ga veoma lako primeniti u svakodnevnom životu. Ako ste studentkinja neke društvene nauke u PSM-u, na šta biste ga drugo primenili nego na međuljudske odnose, tačnije, na one muško-ženske.

Uzmimo, za primer, najsavršenijeg dečka na svetu, nekog poput princa iz Uspavane lepotice, zatim ga rasparčajmo na nekoliko dimenzija: klasnu – da li je lovan ili siromah iz radničke klase, estetsku – homo balkanus ili Bekam u pokušaju, demografsku – klasična podela na uži centar, centar i periferiju, profesionalnu – čime se bavi, porodičnu – da li mu je tata samo alkos ili alkos profesor i seksualnu – analiziramo ga iz ugla čika Frojda.

Stvarnost:

Upoznala sam ga u Delta sitiju prošle nedelje a pogledi su nam se sreli kod kase u Zari. Imao je jako lepe oči, koje su me hipnotisale. Zatim smo se sreli u liftu, a ja sam mu kroz smeh poručila da treći put časti. I častio je, odveo me je na kafu pošto smo se sudarili na prvom spratu, dok sam drugarici kucala poruku da sam se upravo zaljubila u neznanca iz Delta sitija. Dok je pio svoj kapućino, ispričao mi je da živi tu blizu, da je student treće godine ekonomije i da trenutno radi u nekoj NGO koja se bavi prevencijom nasilja u porodici. Rekao mi je da ne pije pivo, alkohol inače veoma retko, kaže, tata mu je godinama radio u pivari, i alkohol, pogotovo pivo, mu se smučilo. Takođe je jako vezan za porodicu, eto, baš je kupovao mami poklon za odlazak u penziju. Ima kućnog ljubimca, nekog crnog velikog psa, svoja kola i stipendista je neke inostrane kompanije. Pritom je zgodan kao Apolon, a ja sam skroz zaljubljena.

Dehumanizovana stvarnost:

Da, izgledao je kao fin dečko, ali s obzirom da je tipični predstavnik radničke klase koja je krajem sedamdesetih došla u Beograd, u periodu industrijalizacije, i naselila se u nekom od blokova, mogu zaključiti da je njegov wannabe Bekam izgled posedica potiskivanja porodičnog porekla. Kada tome dodamo činjenicu da mu je tata nekadašnji radnik BIP-a, možemo doći do zaključka da je dotični pod opasnim rizikom da jednog dana postane nasilan, s obzirom da mu je tata redovan konzument piva, jer je porodica primaran agens socijalizacije. O tome da potiče iz porodice u kojoj je obrazac nasilja prema ženama dugo bio dominantan govori to da je aktivista one NGO. Ovaj nasilni ispad se može desiti kao posledica potiskivanja neupitnog, a to je činjenica da će njegovo zmijsko telo, pod uticajem genetskih predispozicija (jer mu mama izgleda kao šifonjer, što sam zaključila jer je ona majica iz Zare pre izgledala kao šatorsko krilo a ne kao odevan predmet) jednog dana prestati da odoleva zubu vremena, te će njegovo nezadovoljstvo samim sobom projektovati na okolinu. Činjenica da je dobar student državnog fakulteta i da mu je prosek preko 9,5 najbolje govori o ambiciji koja potiče iz potisnutog prezira prema svojoj porodičnoj prošlosti i želji da se uklopi u moderno, konzumerizmu okrenuto društvo. Svoj izgled i svoje znanje doživljava kao robu na tržištu, što je siguran pokazatelj da nije sposoban da se veže. Veliki opasan pas najbolje govori o dubokoj nesigurnosti i kompleskima koje vuče.

Projekcija

Projekcija je jedan od najpoznatijih mehanizama odbrane. Sastoji se od težnji i sklonosti osobe da svoje želje, impulse ili sadržaje podsvesti koji nisu prihvatljivi za sopstveni ego, projektuje na druge osobe pripisujući im slične osobine.

S obzirom da živimo u društvu globalizacije, brzih promena i neverovatnog protoka informacija normalno je da se ponekad veoma često osećamo isfrustrirano i ljuto. I šta onda radimo? Projektujemo naš bes na druge.

Stvarnost:

Izašla sam sinoć sa drugaricama iz srednje škole i napila se kao letva. Pevale smo, pele se po stolovima, barmen nam je stalno donosio koktele iako ga je Ana ispovraćala. I tako smo pile, pile, pile, dok se ja u jednom momentu nisam popela na šank i skinula košulju. E onda, onda sam se saplela i pala na barmena, to jest na njegov… znate na šta mislim. Otišli smo do toaleta i barem pola sata razmenjivali telesne tečnosti. Zatim sam nastavila da pijem slasne koktele koje mi je donosio i zadnje čega se sećam su njegova kola. Probudila sam se u njegovom krevetu, i u panici pobegla kući. Sačekale su me tri poruke na sekretarici i sedamnaest propuštenih poziva od dečka. Javila sam mu se oko tri popodne, rekla sam mu da mi je pukla baterija i otišla sa njim na kafu.

Projekcija stvarnosti:

Dok smo pili kafu, pogledao je jednu klinku u šorcu. Poludela sam. Šta, bre, on ima da gleda druge kad je sa mnom? Oh gospode, ko zna šta radi kad nije sa mnom ako gleda druge kad je sa mnom! Ubiću ga. Sećam se da je pre dva meseca, bila je sreda uveče, bio nedostupan. Kao, pukla mu je baterija, ma nemoj. A te srede je bila ona žurka na bazenu. Ma sto posto je neku pokupio. Mamu mu njegovu. I ona plava košulja, što je nije obukao od utorka pre te srede, što kaže da ju je sjebao kad ju je prao sa crnim vešom. Laže! Neka kučka sa bazena mu je pocepala košulju. Pa da, u četvrtak mi je kupio cveće, kao godišnjica nam je. A je li, a što se pre nikad nije setio da nam je godišnjica, nego se sad setio pa mi kupuje cveće i vodi me na skupe večere? Preljubnik! Nema mi druge, moraću da ga suočim sa istinom, tražiću da mi pokaže tu šatro obojenu plavu košulju, pa da vidimo čija majka crnu vunu prede.

Racionalizacija

Racionalizacija je jedan od najčešće korišćenih mehanizama odbrane pomoću kojeg osoba za svoje neprihvatljive ili nedostojne postupke ili pretrpljeni neuspeh naknadno traži racionalne, prihvatljive razloge. Time se štiti ego od osećanja stida ili manje vrednosti i prividno održava ugroženo samopouzdanje ličnosti.

Lepota ovog mehanizma je što ne morate da racionalizujete isključivo vaš neuspeh, da ne kažem sranje, već ga možete veoma lako primenjivati i na druge. Racionalizovati se može sve – od parčeta čokoladne torte do preljube vašeg dragog.

Racionalizacija stvarnosti:

Marko mi se mnogo sviđa, stvarno mi se mnogo sviđa. Ali je jednostavno out my ligue – izlazio je sa manekenkama, ima telo Apolona, ima dobar posao, ma ima sve. A ja, muku mučim sa viškom kilograma, predebela sam za njega. Ko bi me hteo ovako debelu? Mislim da ću večeras ostati kući i samosažaljevati se sa ovom čokoladnom tortom, šmrc. Dođi moja mila tortice, ti me uvek utešiš.

Neracionalizovana stvarnost:

Realno, Marko je ovde nebitan. Meni samo treba razlog da pojedem ovu jebenu tortu. Bliži se leto i znam da ne smem da krkam slatkiše u jedanaest uveče, ali moram, jede mi se slatko, pa i ako budem najdeblja žena na plaži i nasučem se kao kit, barem ću biti srećna. A i ako ništa, naći ću nekog novog Marka zbog kog ću sabijati kilograme čokoladne torte u posleponoćnim trenucima.

Potiskivanje

Potiskivanje je po Frojdu, glavni i najčešće korišćen mehanizam odbrane, temelj i obrazac svih psihičkih odbrana. Sastoji se u potiskivanju iz sećanja svih onih neprijatnih doživljaja i predstava vezanih za zabranjene želje, ali i u aktivnom sprečavanju da se pojave u svesti. Ovaj mehanizam se manifestuje u zaboravljanju imena, događaja, namera itd. Svrha potiskivanja je prekid veza između zabranjenih psihičkih sadržaja kako oni ne bi prodrli u svest i uticali na ponašanje.

Sve može da se potisne, ali apsolutno baš sve. Zato i volim ovaj mehanizam. Posle nekoliko godina potiskivanja, ubeđena sam da bih mogla da potisnem samo svoje postojanje, ako zatreba. Naravno, potiskivanje ima i svoju lošu stranu, a to je da se može desiti da sve to što potiskujete jednog dana ispliva. Ne baš ispliva, pre bih rekla da postane gejzir. I onda, verujem, možeš da poludiš. Ali, hvala Bogu, ja do toga još nisam došla i neću o tome da razmišljam.

Verovatno bih sada trebalo da napišem nešto što sam potisnula, ali to nešto se nije desilo, barem tako kaže moja svest. Zaboga, pa potisnula sam ga. Mogu samo da vam dam savet kako se potiskuje – potiskuje se najbolje uz pomoć alkohola. Alkoholna amnezija je vrh vrhova, što kaže onaj imbecil u onoj još imbecilnijoj reklami. Moto “What happens in Vegas stays in Vegas” je super primer potiskivanja u alkoholisanom stanju – samo zameni Vegas sa klub taj-i-taj ili dečko taj-i-taj i stvar je rešena.

Dakle, psihologija, socologija i ostale humanističke nauke nisu samo mrtvo slovo na papiru, one žive svakodnevno u vašim životima. Ne morate imati PhD da biste ih primenjivale vrsno, pa makar i nesvesno. Na vašu korist, ili štetu, zavisi samo od vas, ali posledice, ma kakve bile, nikada nisu naivne.

The post Kako mehanizmi odbrane vladaju našim životima appeared first on Moodiranje.