Ne samo danas, nego i inače, kao da je najgore u sferi zdravlja. Uz dužno poštovanje brojnih predivnih lekara, stanje kakvo je sada kod nas je sve, samo ne idealno. I sigurna sam da svako od nas ima poneko gorko iskustvo, neprijatnosti, kao i notorne nesposobnosti sa kojima smo se susretali kao posledice olakog i površnog tretmana lekara oguglalih na svoj posao, gde je pacijent samo broj, a njegovo stanje taksativno i usputno i ovlaš dotaknuto.

Skoro je jedan moj poznanik preminuo i ta tragedija je ogromna iz mnogo razloga, između ostalog i jer njegove sopstvene kolege, nadležni i zaposleni, nisu uspeli da se za njega, koji im je verovao, kolegu, postaraju, već su ga otpremili što dalje da operu ruke od svojih previda, i verovatno prikriju činjenicu da klinikama vladaju ne samo korone i virusi, već i bakterije koje kombinovane sa infekcijama zaista jesu itekako fatalne.

Majka moje drugarice je preminula od raka materice u nemogućnosti da ubedi lekare da istinski pregledaju njene simptome, nesvesna važnosti faktora vremena, i u nemogućnosti da ispuni „kvote“ poklona koje su se tada od njih očekivale. Slično je prošla i mama druge moje drugarice i onkološki pacijent. Redovi su neverovatni, a ako ne možemo da platimo privatno lečenje koje nikako da se integriše u zaostale državne sisteme, ili smo osuđeni na propast, ili na sms lečenje dok oko nas cvetaju Farme, Parovi i ostale pošasti namenjene umrtljavanju mozga upravo kako se sve ove goruće teme ne bi primetile i na njih reagovalo.

Društvo je nesvesno da postoji dobrovoljno zdravstveno osiguranje i da je moguće preventivno pomoći sebi i voljenima u ovoj situaciji pre no da se opredelite za recimo prodaju stanova u Beogradu kako biste skupili neophodna sredstva za lečenje u nekoj normalnoj zemlji.

Moj otac je preminuo dan pre svog pregleda karidologa, jer – čeka se. Moja majka je čekajući operaciju žuči završila sa sepsom i u Urgentnom, hitno na operacionom stolu i odstranjenjem dela jetre, jer – čeka se.

Ovih 15 minuta mogu te poštedeti godina, pa i decenija mučenja

Poneka kampanja za preventivu, šarena laža i to je to. To je sav napor koji se ulaže.

A danas, u svom ovom haosu, na sve strane umiru ljudi koji zbog korone ne mogu da dobiju osnovnu medicinsku pomoć. Za moj kontrolni pregled, lokalna doktorka koja ni ne prima pacijente lično već se s njom dopisujemo papirićima, uporno mi piše „ne sad“. Ako ne sad – KAD?

“Kada su lekari, članovi ove plemenite profesije, uz opet – čast brojnim izuzecima koje takođe znamo, postali do te mere neosetljivi i grubi da su spremni da vas ubiju pre no da sa vama saosećaju? Da li smo mi, medicinski plebs, zaista toliko naporni i dosadni, da li penzioneri istinski ne mogu da dobiju reč dve empatije, da li su trudnice poslednja marva na listi uvaženih i eminentnih stručnjaka koji se bore sa sopstvenim egom, a sva ona hronična oboljenja smor?” 

Ogorčena sam, da, jer takvi pristupi, toliko nebavljenje sistemima na Balkanu dovodi i do toga da oni koji se trude i bore, koji se daju, možda gledajući ove kojima je „lakše“ negde posustanu. Oni koji ne ostave trudnicu da umre od sepse kao što je bio skoro slučaj u Banja Luci, širom BiH, a ima ih i po Srbiji. Jel medicinske sestre do te mere ne mogu da uvaže sopstveno radno mesto i da pacijentu koji je u krevetu, u bolovima, ukažu makar pažnju, ako ne i pomoć? Da li su krive plate i to da preko tog nekog minimuma retko ko uopšte želi da se trudi?

Dovoljno je uporediti nalaze dva lekara i sve vam je jasno. Jasno bude ko se trudi, a ko otaljava. Onaj ko će vas plašiti, naspram onog ko će vas savetovati.

Ljudi kada su bolesni, poslednje što im treba je niz napada, pretnji, tretman svakog pitanja ćutanjem ili kao da je nebitno, atak na integritet i inteligenciju, ignorisanje. Nekada kao da je odlazak kod lekara odlazak na suđenje, gde ukoliko ne dokažete da vam istinski nešto fali, samo gubite vreme. Samo gnjavite. Pa i ako imate nešto.

Skoro mi je jedan lekar, izuzetno uvažen, sa podsmehom rekao da treba da budem srećna i šta sam očekivala i umanjio sav rezultat koji smo imali, sav napor i bol kroz koji smo prošli, sa 0 saosećanja, 0 razumevanja, do te mere da sam se osetila kao krava, a ne pacijent koji pri tom plaća te privatne cifre i to ne malo.

Ali znate šta?

Nauči čovek da ne ćuti. Nauči da kaže neću to tako i odbijam da trpim to. Nauči da neko ko je eminentan ne mora biti dobar čovek, a da takvi odnosi prema nama ne mogu doneti ništa dobro, jer bude jasno kao dan da nas neko ne sluša i ne uvažava, ne poštuje i da samo „odrađuje“ termin u sopstvenom životu u kojem je očigledno nezadovoljan i isfrustriran. Danas su tu mediji, mreže, forumi, i svaki lekar je, uz rezervu toga da uvek ima i previše ogorčenih ljudi nekad, ali opet – jasno i višestruko pod lupom. Uvek ima oprečnih mišljenja ali istražite lekare. Proverite ih. Ja sam o ovom mom pročitala baš sva ta mišljenja i odlučila da verujem u ovih par dobrih, samo da bih se uverila da su ova druga itekako bila validna. Ima tih dobrih lekara i zahtevajte za sebe najbolje. To je tvoj život, tvoja budućnost, tvoja sadašnjost i mir. I tu ne može i ne sme biti kompromisa.

Šta je važno da znate o radu vašeg odabranog lekara?

Ako je u pitanju hitan slučaj ili hitna operacija, nemate mnogo izbora po tom pitanju. Operacija se tada obavlja u najbližoj bolnici u koju ste se javili ili u koju vas je hitna pomoć odvezla. U slučaju da bolnica ne može da pruži zahtevanu intervenciju iz bilo kog razloga, bićete prebačeni u sledeći najbliži centar koji ima mogućnost izvođenja neophodne medicinske intervencije.

Sa druge strane, ako neki operativni postupak nije hitan, može termin i da se bira – nešto poput zamene aortnog zaliska, bajpas hirurgija. Tada imate dovoljno vremena da se informišete o planiranoj operaciji, ali i o hirurgu koji bi tu operaciju trebalo da izvede. Pravilan izbor može, u velikoj meri, da odredi ishod operacije.

U normalnim ambulantnim okolnostima situacija je jasna.

Vaš izabrani lekar je dužan da:

• organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlјa pojedinca (svojih pacijenata)
• radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti
• vrši dijagnostiku i blagovremeno lečenje pacijenata
• ukazuje hitnu medicinsku pomoć
• upućuje pacijenta u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu prema medicinskim indikacijama, odnosno kod lekara specijaliste i usklađuje mišlјenja i predloge za nastavak lečenja pacijenta
• propisuje lekove i medicinska sredstva
• obavlјa i druge poslove u skladu sa Zakonom (… vodi medicinsku dokumentaciju u papirnoj i/ili elektronskoj formi).

U skladu sa potrebama i postupkom o ostvarivanju zdravstvene zaštite, izabrani lekar upućuje pacijenta na sekundarni i/ili tercijarni nivo zdravstvene zaštite.

(izvor: http://zzzzsbg.rs/rs/izaberitelekara/)

Isto, pa i više odnosi se na pedijatre, ginekologe, onkologe, i sve druge specijaliste. Ne smeju nikada da zaborave da je njihov posao, dužnost i odgovornost da leče, a ne da sude, da zaista daju sve od sebe, a ne otkače papirologiju i standardne procedure, da je svako jedinka za sebe i da su se školovali da ljudima život i stanje brige i anksioznosti oko njihovog stanja olakšaju, a ne unazade i naruše.

Ja sam pre svega zahvalna mojoj dr Dabetić iz medicinskog Doma Zdravlja Savski Venac, jer je posle godina zapostavljanja hroničnog sinuzitisa, posle brojnih prehlada i infekcija zaista uvek imala razumevanja i davala mi podršku i u slučajevima hronične iscrpljenosti, uvažavajući moje simptome, pomažući moje lečenje, te danas zaista nemam praktično nikakvih tegoba i izuzetan imunitet.

Minus od mene ide Ginekologiji DZ Savski Venac koja ne prima pacijente ni u praznoj čekaonici, kad doktorka nema nikog, osim ako krvarite i niste na samrti, a ne daj Bože za redovnu godišnju kontrolu za koju ŠALJU FLAJERE, ali eto jer se nema zakazano, a kada zovete 1. u mesecu u zoru, nema termina. Ovo je bilo pre nekoliko godina i istinski se nadam da se promenilo.

A moj omiljeni lekar bio je tatin prijatelj, načelnik ortopedije dr Vladan Petrović, izuzetan čovek, slikar i drug koji me je na moj drugi potres mozga ušivao na živo, a da sam preživela, kao i dr Rade Repac, takođe prijatelj mog oca, koji me je pregledao kad sam kao mala pala. Gde su takvi doktori, ljudine, stručnjaci i altruisti?

Preporučite nam dobre lekare i njihove specijalizacije u komentarima kako bi i oni koji su zaista vredni hvale dobili dodatnu pohvalu i zahvalnost, kao i one lekare kojih se treba kloniti!