fbpx

Šta to beše stil?

Usled uticaja modernih tehnologija, ekscentričnih kreatora, inovativnih stilista i umova koji vole da eksperimentišu sa našim životima, postali smo podložni uniformisanosti.

0

U današnje vreme je cilj izgledati kao i svi ostali, nositi ono što je „in“ ove sezone, stajalo to nama ili ne. Oduvek sam bio vešt kritičar svim svojim prijateljima kada je stil u pitanju. I ne žalim. Često zapadnemo (pa i nesvesno) u kolotečinu koja nam je nametnuta posredovanjem medija ili uzora. Sigurno ste nekada razmišljali o ovoj temi. Hajde da uporedimo današnji sa nekadašnjim stilom i uočimo razlike. Ono što nikada ne prestaje da bude “in”- jeste pravi, istančani stil.

Stil kao način izražavanja

Ono što je osnovna karakteristika stila jeste jedinstvenost i izdvajanje iz mase. U moru uniformisanih ljudi, svako ko se na bilo koji način izdvaja (oblačenjem, frizurom, stavom) biva primećen i zbog istog tog izdvajanja osuđen. Zašto? Ljudi se plaše onoga što je drugačije. Ne shvataju ono što nije standardno i što mami poglede na neki neuobičajen način ili je primamljivo zbog različitog spoja detalja.

Kada govorimo o oblasti umetnosti, stil je nešto što je “lična karta” svakog umetnika. Dakle, nešto po čemu je on poznat, drugačiji. Umetnici prepoznatljivo stvaraju svoj stil na samo njima svojstven način, u zavisnosti od perioda u kojem stvaraju. Često su ispred svog vremena po shvatanjima, pa su neshvaćeni od strane ostatka društva.

Ako to prevedemo u svakodnevni život, stil je onaj “faktor iks” sa kojim se neko rađa. Nije kod svakoga izražen jednakom jačinom. Nažalost, veliki broj ljudi nikada ne otkriju pravu žicu svog stila, pa život provedu priklanjajući se naredbama modnih kompanija ili kopiranju stila po modelu.

Ko su uzori?

Diskutabilno je (a i nezahvalno) govoriti o uzorima današnjice kada je stil u pitanju, zato što su javne ličnosti sklone radikalnim promenema izgleda, pa menjaju onu osnovu zbog kojeg su nekome postali uzor. Zahvaljujući uticaju kulturne industrije i popularne kulture, viša kultura je pala u senku. Naime, sredinom prošlog veka, modne ikone bile su nešto sasvim drugačije od današnjih. Karakterisali su ih umerenost, ležernost, sklad, ili pak, elegancija. Bez preterane golotinje i neukusa. Kada su u pitanju današnje “modne ikone”, stvar je drugačija. U pitanju su estradni umetnici, samozvani stručnjaci za modu, starlete i trendseteri. Bez ikakvog srama se promovišu otkrivena tela, nagoveštava se da je u redu da devojke izgledaju kao striptizete. Da li i vi stičete takav utisak? Oni to nikako ne govore direktno, ali svojim odevanjem, načinom ponašanja i stilom – to pokazuju.

Međutim, da mladi ljudi ne moraju biti slepi pratioci domaćih (i stranih) zvezda, pokazuju osobe koje srećemo svakodnevno, na putu do posla, fakulteta i kafića. Primer da voleti modu i u njoj uživati ne znači biti njen rob daje Jelena Todić, studentkinja prve godine Pravnog fakulteta u Beogradu i blogerka, koja je godinama gradila svoj stil i još uvek ga gradi. Ona nije jedna od tipičnih devojaka koja trči do trafike kako bi pokupovala sve časopise i pronašla idealnu večernju, letnju ili kombinaciju za maturu. Ona je hrabra. Ona stvara svoj stil, uz pomoć stila ljudi koji se izdvajaju, koji nisu uniformisani. Po njenom mišljenju, moda se stvara  svakodnevno, ako ne i iz minuta u minut. Nikada nije mogla da se pretvori u nešto toliko ekscentrično da nije moguće to izneti, jer je neminovno proizvod nečije umetničke psihe.

“Moda i ono što je moderno su stvari koje se toliko brzo menjaju da je nemoguće govoriti o jednoj konstantnoj modi u jednom trenutku. Posmatram je više kao umetnost. Moda neprestano cirkuliše i po nekima je možda i nemoguće stvoriti nešto toliko inovativno, jer moda samo ide u krug. Menja se onoliko koliko je potrebno da se prilagodi trenutnom društvu, ali se epohe ponavljaju, svesno ili nesvesno”, kaže Jelena Todić i dodaje da bi, kada je moda u pitanju, trebalo bi zauvek da vladaju 20-e i 60-e godine dvadesetog veka.

Potvrđeni i moderni stil – uticaj kulturne industrije

Može se reći da je jedinstvenost stila narušena početkom dominacije kulturne industrije. Naime, sa razvojem novih sistema komuniciranja, posredstvom reklama, proizvođači, u saradnji sa određenim producentima kreiraju ono što mi, potrošači, želimo da vidimo. Samim tim se može reći da ta cela šarada malo podseća na igru mačke i miša, opet, uspešnu, s obzirom na to da mi non stop nasedamo na mamce koje nam reklame postavljaju.

Popularna kultura je donela sve ono što je brzo, lako za pamćenje, sve već “sažvakano” i spremno za upotrebu. Pjer Burdije bi to objasnio kao ukuse nižih i viših klasa. Ono što je važno napomenuti, a da je u vezi sa stilom života, jesta da Burdije pod niže klase svrstava radničku klasu, koja je manje obrazovana i kojoj je potrebno opuštanje u slobodno vreme, bez neke prevelike upotrebe intelekta u tumačenju simbola koji nas okružuju. Time se upravo vode proizvođači koji nam iznova serviraju preformulisane laži, lepe za oko. Ono na šta oni ne računaju, jesu pojedinci koji imaju njuha da osete kič i laž (više klase po Burdijeu) i koji ne nasedaju na svakodnevnu propagandu.

Većina ličnosti koje su se izdvajale po stilu bile su žene. I to lepe, uspešne, pametne žene, koje su odisale lepim stilom i finoćom. Mišljenja mogu biti podeljenja oko toga koliko je njihov stil kvalitetan i primamljiv. Opet, one su svojim stilom obeležile period u kojem su živele.

Neke od predstavnica nekadašnjeg kvalitetnog i istančanog stila, koji se iznova i iznova vraća su Merlin Monro, koja je jedna od najpoznatijih svetskih ikona stila,  Odri Hepbern, koja je plasirala “malu crnu haljinu”, kao i Ketrin Hepbern, koja je poznata po muškom odelu kao zaštitnom znaku. One su svojom originalnošću i senzualnošću skretale pažnju na sebe.

Kada su u pitanju moderne strane javne ličnosti koje su često proglašavane za modne ikone, to su Madona, Kejt Mos i Sara Džesika Parker. Voleli ih ili ne, ali morate priznati da se izdvajaju iz mase, što ekscentričnošću, ali i istančanim i jedinstvenim stilom.

Postoje i oni koji uporno pokušavaju da skrenu pažnju, navlačeći na sebe šta god da stignu, bile to nespojive kombinacije, previsoke cipele na štiklu, odeća od živog mesa ili neonska frizura. U tu grupu bismo mogli da ubroijimo osobe poput  Niki Minaž, Snuki i Lejdi Gage.

Definitivno je sigurno da se moda ne može zaustaviti, pa makar i tekla u nepoznatom ili lošem smeru. Nestajući i nastajući poput feniksa, moda ima tu tendenciju da diktira dobar deo našeg života. Na nama je da odlučimo da li ćemo se slepo prepustiti masovnoj industriji, ili ćemo pokušati da budemo jedinstveni, po cenu da ne budemo deo popularne kulture. 

Komentari